15.11.2005., utorak
znachi ne dobijam posao?
jebote kakav car!
jutros sam ustala ranom zorom i otishla na informal interview za stupid posao wannabe sekretarice ili shta vecc. to je vecc u sklopu samoindukovane terapije 'suochi se sa stvarnim svetom korporativne filozofije' u kojoj sam odluchila da razbijem svoj strah vezan za everyday job. i zzivot nakon njega.
e, posao je glup, firma mala, plata nikakva. ali i ovako bih da radim mesec dana, dobijem paycheck i spiskam ga na najskuplje chizme u gradu i chastim sve pljeskavicama. vegeterijanskim dakako.
odeljak- kako je proshao interview
iz firme smo se dovezli do njegovog stana jer je morao da bejbisituje svoje dve devojchice od 3 i 5 godina. na vratima se upoznajem sa njegovom zzenom natashom koja upravo ide da polazze vozznju (praktichni deo, i da, pala je). u njihovoj kuhinji smo narednih sat i po vremena i raspredamo o firmi, poslu, ekonomiji, postanju choveka, yogi i mojoj inteligenciji (!).
ja vecc pochinjem da ga mrzim jer ne volim da dajem svoje vreme. uzmi mi pare, najdrazzi lanchicc i pojedi mi svu chokoladu, ali ti, potpuni neznanche ne otimaj mi moje vreme. u razgovoru saznajem da je za posao zainteresovana i natashina rodjaka. oke, done deal, shvatam i polako se kupim ka vratima. debilu chitaj body lengvidzzz- zzelim kucci. oprashtamo se dajem mu broj moba i da mi se javi ako neshto iskrsne.
after
ne znam koji kurac, ali bila sam jako umorna. otspavala sam dva sata, jel, da mi mozak bude svezz za upijanje novih predispitnih informacija, i javila se na mobilni koji me probudio.
mama pita - shta radish?
tanja odgovara bunovnim, ali odglumljeno svesnim glasom- evo nishta, uchim.
kakav ti je to glas, jel spavash?
ma ne, ne. nisam prichala ni sa kim odjutros.
aha. skuvaj supu.
occu, occu. ccao!
bacim pogled na ekran mobilnoga - 1 messagge received, i opet silly heart zalupa kao i svaki jebeni put (dakle desetak puta dnevno) kad mi zapishti mob [jerbo misli, ccelavi je i hocce da kazze da me voliiiii]. pritisnem. nepoznati broj:
:)
Veoma je bio prijatan razgovor sa tobom, potpuno nevezano za posao. Bilo bi mi draze da se druzimo nego da radimo, ali ta dva se svakako ne iskljuchuju.
misli koje mi proleccu kroz glavu:
-koji kurac jebote!
-pa upoznala sam ti se sa zzenom, jebote!
-jebote, mahala ti ccerkicama!
-nisam ti ni ime zapamtila! (op.blo. vrlo profesionalno od mene!)
-dobro, dobro, mozzda ja to pogreshno tumachim (prochitam ponovo- kurac, kako pogreshno)
-jebem vam mamu svima, bre!
- 14:49 - lepe rechi (5) - printaj svakodnevno - #
cijel tekst je postao skroz nebitan nakon kaj si blesfemično spomenula vegetarijanske pljeskavice. (Bučimir 15.11.2005. 16:26)
oprosti! vidish da sam bila van sebe! pu, pu , ne ponovilo se. pljeskavica a day keeps doctor away> (tanja 15.11.2005. 17:03)
Da sam ja njegova zena, i da saznam, odsekla bih mu kurac. A da sam ti, samo bih rekla - nista novo. Uz jebem vam mamu svima bre !! (Stenli Kolimor 15.11.2005. 22:39)
ako ja sad kazem meni ne deluje strasno. to je nesto sto bi bogdan napisao to onda ide u prilog tome zasto on nije zuper! a jebem mu mamu i ja. inace krvarim obilato i treba negde ranom zorom da kupim samolepljive tackice u boji (sta je to?).ne ide mi se nigde. bas nigde. ( 16.11.2005. 06:14)
razmem sretjo. ajde ljubim te i hold on to your ego bar ova dva dana a za posle ccemo da vidimo. jebem ti korporativni zzivot.samolepljive tackice u boji? jel se vi tamo u lafarzzu igrate ili spashavate beochinsku ekonomiju? jel imate i trening iz vrtenja hulahopa? (tanja 16.11.2005. 10:33)
Post je objavljen 15.11.2005. u 12:41 sati.