23.12.2005., petak
trazzim om, ali ga nema
jutro trecce. branka je protrljala krmeljive ochi, pogladila tanju po glavi koja je histerichno zapevala -ne ostavljaj me sad u ponoru bez dna-, dok je tanja numero due sa kaucha vikala: opali joj shamar da prestane.
jutro drugo. tanja i tanja numero due lezze i vagaju occe li se slushati- i smoke too much, and i joke too much- ili -the greatest thing you'll ever learn is to love and be loved in return-. jedu se kiviji,
tanjaII kazze ja to odlichno za BORE,
pije kafa i smrzava.
ili su stanovi u kapitol sitiju jako hladni, ili shto je verovatnije, ja patim od psihosomatske reakcije: chim sam van kucce meni je hladno, umorna sam i ruzzna.
tanja je opet celu nocc prichala sa dzzepnim huliganom, i budila se svaka dva minuta. i to tanjazwei mozze da potvrdi. da je prichala na glas. psihoa najobichnija.
jutro prvo. neki prozor sam ostavila otvoren kada sam napustila stan u petnaest minuta do osam. bila je oluja. pootvarala je preostale nezaptivene prozore, porazbucala sve po stanu, i ohladila ga do nule.
to mi je sad isprichala mama koja je banula u sobu unosecci mi bundevaru. pochastila me je komplimentom da izgledam kao munkov krik. hvala. just what i needed.
a ja sam stajala na uglu u sajkotaunu i posmatrala grafit : shta ste dolazili, kad ste znali? ili vecc tako neshto.
ko zna shta sutra jutro donosi?
samo da se ne pretvorim u kukca, sve ostalo ccu vecc nekako podneti.
- 20:10 - lepe rechi (0) - printaj svakodnevno - #
Post je objavljen 23.12.2005. u 11:16 sati.