I tako, ruchkovi, bioskopska vrata, shkolski drugari, dnevne novine, fudbalske utakmice, shkolske klupe, brodovi, lepotice, snovi o srecci, moja buducca devojka, moja zzena, moj radni sto, moja jutra, moja doruchkovanja, autobuske karte, moja sitna neraspolozzenja, moji nezavrsheni radovi iz statike, moje stare pantalone, moje lice, pizzame, moje nocci, chasopisi na koje sam drkao, moje cigarete, chak i moj odani krevet, koji me je tik iza ledja chekao, nudecci najpouzdaniji zaborav- sve ono shto je do toga dana tkalo moj zzivot i moje snove- potpuno mi je ishchezlo iz seccanja i ja nadjoh sebe kako tumaram tamo, u toj zemlji satkanoj od svetlosti.
dakle,
ne vredi biti radikalan.
ne mozzesh pobecci od sebe.
pravish iste greshke.
prichash iste priche.
ne mozzesh to sakriti.
i ne treba.
noccas oko jedan. penjem se uz stepenice, otkljuchavam vrata. na drugom spratu, u zgradi preko puta, komshija gleda pornicc. oke, njegov je stan, njegov teve, mogao je navucci zavesu shto se mene tiche, ali. sve se vidi kao na dlanu. sedela sam na stepenicama jedno pet minuta i gledala.
ah, uzbudjenje i strast.
dvojica su obradjivali plavushu.
sportski.
onda je komshija ugasio teve i ostavio zgradu preko puta u potpunom mraku.
i ja sam ushla u stan.
Post je objavljen 17.01.2006. u 10:30 sati.