Nocas me razbijaju vjetrovi o stjene zivota
Nocas mi suza niz lice klizi da bi postala nebeska
rijeka pod mojim nogama ,u toj se rijeci njen odraz vidi.
Ona jeli to ona u tom odrazu beskraja .
Blizu smo a tako smo daleko , sve smo si rekli a opet
kao da nismo . Pričali smo a sad šutimo i stvaramo
zaglušujuću tišinu . Neznam zašto ja nemogu krenut
i pred njom knjigu života otvorit.
Ljepo bi bilo kad bismo mogli djelit postojanje .
Sada ,ovdje , ali neznam zašto nemogu .
S...... !!!
Post je objavljen 17.01.2006. u 03:07 sati.