Ovo je priča o jednom mom rodjaku-e taj se usosio preko glave.
Taj moj rođo je bio kao mlad dečko zgodan za poludit-ko glumac + još je bio pametan i zabavan.
I tako on krene na fakultet, cure se ljepe za njega, jedna pokušala čak i samoubojstvo koliko je bila luda za njim.
I tako on diplomira, zaposli se i na poslu se zaljubi u direktorovu tajnicu, isto jako zgodnu žensku.
I odluče se ženiti.
Nakon vjenčanja, kad je trebalo poći na posao, zvoni sat, ali ona se ne ustaje.
Pusti on nju još malo, opet ju proba probuditi, ništa, ne bi ona.
Već je vrijeme da se krene u poduzeće- opet ju budi- kad će ona: Pa nisam se išla udati kako bi išla na posao!
i tako ona ne ode, ni taj dan, ni idući, ni nijedan.
Firma joj uvali otkaz- al prvo su je nagovarali da se vrati, jer je to bilo prije 20-ak godina.
I tako on radi, ona rodi dvoje djece, nit ručka kuha, nit pere i posprema, samo sjedi, puši i pije kavu,
zapustila se totalno, čak nema ni zube, djeca je se srame.
I čeka da se on vrati s posla, da ga zajebava.
Djeca su sad srednja škola i jako se srame majke, on radi, žive u stanu jednoiposobnom koji je on još kao dečko dobio od firme, standard im je skroman-preskroman jer su djeca već velika, pa treba i više para.
Nikad nam nije bilo jasno zašto se nije rastao.
Pitala ga naša baka jednom zašto ju ne ostavi, a on će: Pa kad je ona sirota...
A baka će na to: E, bojim se da si ti u ovom slučaju "sirota"!
Ta anegdota a bogami i poučna priča je legendarna u našoj familiji-često ju prepričavamo, a vama dragi blogeri nek služi kao upozorenje.
Momci: pazite čiji će te vitez biti!
Post je objavljen 16.01.2006. u 17:44 sati.