Disorder, poremećeni san. Izgubio sam dragocjeno vrijeme. A tako dobri postovi su mi se gomilali u glavi. Bit će da je ovo kazna. Jer prestao sam komentirati novine. Imao sam ozbiljnije misli u glavi. Ali što mogu kad mi se komp slomio (tj. ja sam ga al nema veze :D) i nisam mogao ništa napisati. Nije mi se dalo ništa zapisati niti pohraniti to. Mislio sam da će sve brzo biti riješeno i da ću moći sve to napisati u jedno dva tri posta za redom. I sada ne mogu. Mogu samo onaku maglovito opisati prvi koji je trebao ići. Ona priča o meni je zaboravljena, drugi dio je pao u vodu također uz nju. To sam sve uspio zaboraviti, a toliko sam stvari htio spomenuti da ne postanu zaboravljene, but master I have failed. Ono što sam vama htio spomenuti zaboravio sam. Too much time have I left through my hands. Takve riječi koje bi se urezale u pamćenje, meni su pobjegle. Ah, možda ću ipak žaliti što nisam učinio. Znate onu, bolje učini makar bilo pogrešno nego se kasnije kajaj što nisi učinio (dobro ne ide baš tako al nema veze, get the point?).
No krenimo sa onim što je trebalo biti zapisano.
Nakon svog tog komentiranja novina i sličnog, dva frenda, s kojima se dosta dugo nisam čuo, pozvaše me u šetnju, onako za razgibavanje prije teretane. Na kraju smo negdje 3 sata prolazili po gradu. Nismo se smrznuli ni ogladnili, nego smo samo brbljali. Al ne onako tračali nego smo stvarno imali teške rasprave o svemu mogućem. Inače postoje ljudi koje smatraju neke osobe, koje idu u strukovne škole, manje "pametnim", takvi ljudi nisu u pravu. Ova dva moja prijatelja to potvrđuju, tj. daju potvrdu da su oni meni ravnopravni na mentalnoj razini (mada se ja ne mogu pohvaliti da sam nešto veliko u tome :D). Ove rasprave neću opisivati jer one tako i onako nisu nešto važno, sve se veže na potvrđivanje već davno određenih tabu-tema. Uglavnom :D. No najvažnije što sam ja malo ipak bio iznenađen.
U mojoj glavi se vodila rasprava o tome kako će mene druga strana shvatiti. Jeste li ikada pomislili o takvome nečemu? Kada sam ja razgovarao sa moja dva prijatelja, imao sam nekakav čudan osjećaj da ću se izblemirati, kao da prvi puta s njima razgovaram, kao da ih upoznajem. Ali to ne može biti prvi put, pa poznajem ih više od par godina. Zar se može za toliko malo vremena koje se nismo vidjeli izgubjeti toliko osjećaja poznanstva? Zamislite si da ste, neznam sami na more došli, ljeto je (normalno), i izašli ste van. I eto baš ispred nekog diskača sjedite i slušate omiljenu mjuzu i pjevušite. Slučajno spazite neku osobu (cura/dečku) koja vam se jakooo svidi. I vidi čuda, ona doleti do vas i kaže da joj je ta mjuza favorit i da pita jel' se vama sviđa ta mjuza i sve što ide uz to. A vi onak ostanete ukipljeni, neznate što reći. EEE tu je kvaka! Kako će prvi dojam utjecati na tu osobu?
Prvi dojam, nešto sasvim nerazumljivo. Kada vidimo osobu prvi puta, ili ćemo je htjeti odmah upoznati, ili je sasvim ignorirati. Npr. mrzite narodnjake i sasvim slučajno završite u diskaču gdje takva muzika rula, i doleti vam opet neka osoba i hoće vas upoznat. Vi vidjeste da ona obožava narodnjake i možda će vaša reakcija baš biti potpuno ignoriranje. Gdje je pak tu razlog? (sada sam se sjetio djelomično jednog drugog posta što sam htio napisati... o tomu ću kasnije) (joooj kako to mrzim kad nešto započnem i doleti mi druga stvar u glavu...). A možda ćete je ipak prihvatiti te postati najbolji prijatelji. Tako imam ja jednog prijatelja koji je vjerni podanik narodnjaka. Ali mi smo frendovi od djetinjstva i shvaćam ga u nekim pojedinostima. U drugima svhaćam da ga je društvo malo omelo. U trećima mi totalno bježi iz mojeg kruga znanja. Mislim da smo si sad na ti samo zbog toga što se jako dugo znamo. Jer uglavnom ja dođem kod njega kad mu treba nešto na kompu složiti ili takvo nešto.
To je jako loše (i ovo je loše jer se meni u glavi vrte sva tri ona posta a neda mi se sve ovo brisati).
Uglavnom ovo ste nadam se shvatili. Bit je da prvi dojam ne valja.
Zaboravite što vidite prvi put, jer ipak sve ljepše izgleda kad se shvati. O ovome ću pisati još jednom, sada idem dovršiti ono što sam prije htio reći.
Opet sam malo čitao novine i pročitao komentar o nekom srpskom zločincu i kako je njegova kćer počinila samoubojstvo za vrijeme rata. I sada ovaj tu priču pokušava iskoristiti za protumačenje uzroka/razloga. I nije baš uspio ali je meni dao malo prašine za razmatranje. Uzrok i posljedica (ajoooj napisao razloog lololol... dobro nema veze... RAZLOG = POSLJEDICA!!!!!!!!!!!! NAPOMENAAAAAAAAAAAAAAAAAAA POD RAZLOGOM SAM MISLIO POSLJEDICA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!)
Uglavnom, zamislite da možete kontrolirati uzroke, a sada razmislite koliko uzroka može biti. UZROK RATA, SMRTI, BOLESTI, SVAĐE, pisanja postova :D.
Bili bi nadljudi. Onome tko zna kako složiti uzroke, njemu ne treba život. Umrijet će od dosade. Jer je zapravo najzanimljivije pratiti posljedice koje sami ne znamo dokučiti.
Čemu znanje svega kada je zabavnije to sve otkriti. Take the though in your heads.
Inače gubim se sad lagano, ne mogu više tako pisati. Previše ideja imam u glavi. Ali samo da tu još jednu napišem pa će biti gotovo. Ovo malo prije je trebalo biti cijeli jedan post ali jednostavno mi je ponestalo inspiracije da to sve komentiram.
Još ću samo spomenuti ono znano: "DESET MALIH CRNACA" ali, u verziji Die Toten Hosena (Đ mrtve hlače :D) kao "ZEHN KLEINE JÄGERMEISTER".
Zehn kleine Jägermeister rauchten einen Joint,
den einen hat es umgehaun, da waren's nur noch neun.
Neun kleine Jägermeister wollten gerne erben,
damit es was zu erben gab, musste einer sterben.
Acht kleine Jägermeister fuhren gerne schnell,
sieben fuhrn nach Düsseldorf, einer fuhr nach Köln.
Einer für alle, alle für einen,
wenn einer fort ist, wer wird denn gleich weinen?
Einmal trifft's jeden, ärger dich nicht,
so geht's im Leben, du oder ich.
Sieben kleine Jägermeister warn beim Rendezvous,
bei einem kam ganz unverhofft der Ehemann hinzu.
Sechs kleine Jägermeister wollten Steuern sparen,
einer wurde eingelocht, fünf durften nachbezahlen.
Fünf kleine Jägermeister wurden kontrolliert,
ein Polizist nahm's zu genau, da warn sie noch zu viert.
Einer für alle, alle für einen,
wenn einer fort ist, wer wird denn gleich weinen?
Einmal trifft's jeden, ärger dich nicht,
so geht's im Leben, du oder ich.
Einmal muss jeder gehen
und wenn dein Herz zerbricht,
davon wird die Welt nicht untergehn -
Mensch ärger dich nicht!
Vier kleine Jägermeister bei der Bundeswehr,
sie tranken um die Wette, den Besten gibt's nicht mehr.
Drei kleine Jägermeister gingen ins Lokal,
dort gab's zwei Steaks mit Bohnen und eins mit Rinderwahn.
Zwei kleine Jägermeister baten um Asyl,
einer wurde angenommen, der andere war zu viel.
Einer für alle, alle für einen,
wenn einer fort ist, wer wird denn gleich weinen?
Einmal trifft's jeden, ärger dich nicht,
so geht's im Leben, du oder ich.
Einmal muss jeder gehen
und wenn dein Herz zerbricht,
davon wird die Welt nicht untergehn -
Mensch ärger dich nicht!
Ja, davon wird die Welt nicht untergehn -
Mensch ärger dich nicht!
Tako mi je pjesmica super.
Nažalost puno vas ne razumije njemački a meni se neda prevoditi a htio bih to saaad. Damn glavobolja.
So geht's im Leben, du oder ich. Uglavnom ja to shvaćam da se ne bi smjelo bojati smrti, jer kada tada svi mi odlazimo. Ti ili ja, jedno će prije, ali kada je jedan ostane tko će plakati? Svi za jednog jedan za sve nemoj se ljutiti, tako ide u životu ti ili ja. Jedamput mora netko otići i tada kada ti je srce slomljeno. Ali od toga neće svijet propasti, čovječe nemoj se ljutiti :D.
SO!
Post je objavljen 16.01.2006. u 13:46 sati.