Marketing
Jutro
Mrzim jutra. Oduvijek ih mrzim. Ujutro me ne zanima apsolutno ništa prvih sat vremena nakon progledavanja. Bez obzira spavam li pet, osam ili jedanaest sati, jutarnje ustajanje mi je velika tlaka. Zato, kad ujutro ranije, oko osam, moram biti na faksu, ustanem oko šest iako mi treba petnaest minuta do faksa. Treba mi vremena da dođem k sebi, da se razbudim, postanem sposobna komunicirati s ljudima, bez da ih otpilim nakon običnog "dobro jutro".
Ne samo da mi jutro kao doba dana ne leži, nego imam velik problem s buđenjem. Jako teško čujem budilicu. Tako da me bude telefon, mobitel i zvrndava budilica, s razmakom od jedne minute. Prvo počinje mobitel, pa telefon, pa budilica. Užasno mi je stresno takvo buđenje, jer jednom kad ekšli otvorim oči, para mi uši ta buka. Ali odrade svoj posao - ustajem iz kreveta da bih ih sve pogasila i priuštila si minutu tišine.
Neko vrijeme me budila linija, ali to jednostavno nije prošlo. To su preblagi zvukovi, i ja ih jednostavno "ukomponiram" u san. Tako da sam morala napustiti sve milozvučne tonove i okrenut se ovima koji me agresivno izvuku iz carstva snova.
Imam neke svoje jutarnje rituale. Najbitnije je da, bez obzira kada i gdje moram biti, uvijek ustajem dovoljno rano da se spremam polako i bez žurbe. Odradim svojih sat vremena jutarnjeg ludila, a onda sam spremna cijeli dan biti fina. Negdje sam pročitala da, ako ujutro teško ustaješ, možda imaš depresiju jer je to podsvjesni znak da ne želiš u svijet. Koliko god imala smisla ta teorija, na mene nije baš primjenjiva. Mislim da to ima neke veze s bioritmom i time kako nam je podešen unutarnji sat. Puno sam produktivnija popodne, navečer mogu dugo ostati budna, možda moje tijelo tako percipira tu izmjenu doba u danu.
Kako god bilo, vrijeme je da se pokrenem, pa onima kojima je jutro želim dobro jutro, a onima kojima je dan, dobar vam dan!
*slika uzeta OVDJE
Post je objavljen 16.01.2006. u 11:30 sati.