bez naslova...
-13 u Sarajevu! Za popizdit. Od kako sam otvorila ovaj novi blog imam dobar osjecaj da cu u svakom postu pisati koliko mi je zima. Katastrofa. Jedva cekam na kakav sastanak otici pa se ugrijati ko cojk!
Vikend ko vikend je bio jos veca katastofa. U petak mi je iznenada pritisak skocio u picku materinu i jos nikad nije „spao“. Prelezala sam u krevetu u jednoj pozi, ne pomjerajuci se jer mi je strasno kucalo u glavi. Toliko da me bolilo. Popizdila sam. Nema sta nisam radila i pokusavala ga sniziti ali bezuspjesno. Bas sam se nasikirala. Mada nije ni cudo, skupljam u sebe svakakva sranja vec 7-8 mjeseci, moralo je negdje izbiti da mu jebes mater. I prvi put sam zazalila sto zivim sama. Sve je to super, i cool al kad si bolestan i ne znas sta da radis tad je vec jebeno. A ja sam od onih likova koji ne bi nazvao prijateljicu, decka ili prijatelja i pozalio se. Ni mrtva. Usrala sam se ja od straha, al ne bih podigla slusalicu nema tih para. Jutros sam prvo popila lexaurin pa krenula na posao.
I onda se pitas treba li meni sve ovo. Sva ova sranja, nerviranja, sikirancija isl. Sve do jednom. A sutra mi dolazi boss u Sarajevo. Odnosno kompletan nas menadzment. Imamo jedan od onih „velikih“ sastanaka, kada pricamo o planovim za ovu godinu, planiranom budzetu koji moramo ostvariti, napredovanju u svakom segmentu, „smanjivanju“ troskova, isl. Znate vec kako se tu palamudi. Tako sam euforicna. Prosto obozavam te sastanke. Inace nemam pametnija posla osim da palumidim s njima 2-3 sata. Fuj!
Odoh na sastanak...
Post je objavljen 16.01.2006. u 13:33 sati.