Evo mene. Totalno sam poneta knjigom ,,Novi dan''-Antoni De Melo.
Trenutak... Ljudi danas zive uspavani... Rade nesto samo da bi zavrsili. Ne rade to sa uzivanjem. Bicu konkretna: kada ljustite pomorandzu, ljustite samo da bi je oljustili, a kada je oljustite onda samo da je pojedete... Neki tako provedu ceo zivot, i sta su uradili? Protracili svaku sekundu svoga zivota! Znaci: kada ljustite pomorandzu, mirisite je, radite to sa zadovoljstvom, dodirujte je tako da osetite da je pod vasim prstima, svaku brazdu razlikujte, jer svaka brazda nam daje razlicite dimenzije lepote. A sta je sa prosloscu? Hmmm... mozda je trebalo da krenem od nje? Ali, nema se tu puno sta reci! Osim: ne stidite se stvari koje ste uradili u proslosti i ne zalite za prosutim mlekom. Sta je ucinjeno, ucinjeno je! Nerviranje je sasvim apsurdno. Kada je u pitanju buducnost... hmmm.... Pa, neko zivi od danas do sutra a neko zivi od svojih planova. Problem nastaje kada se ti planovi ne sprovedu u delo... Odaberite sami... to vec ostaje na vama.
Citamo se do sledeg kuckanja :)
p.s. Ne brinite mnogo o tome sta treba da radite, vec mislite o tome sta treba da budete. Bice vam sudjeno ne na osnovu onoga sto cinite vec onoga sto jeste! Majster Ekart
Post je objavljen 15.01.2006. u 22:55 sati.