Jučer me opet nešto loše uhvatilo. Cijeli dan sam se izležavala. Ok, usisavala sam i posložila cd-e. Ali sve ostalo vrijeme prošlo je žblj.... Vani oblačno, a ja razmišljam o smislu života, i o tome kak niš nema smisla i kuda sve ovo vodi....aaaaaa!Šta me čopilo- neznam?! Totalni neki down. Sms-ala sam se s frendom pa mi je napisao NAPUNIT ĆEŠ SI TI BATERIJE NAVEČER, NEMOJ SE BEDIRAT. Napravila ja frizuricu, malo make- upa i već sam bolje. Idemooo vaaaan! I tak, mi opet na starom mjestu, gužva je, dobra muzika, snimamo situaciju. Prolazi pokraj mene neki tip i nabaci neki komentar. Ja se naravno nadovežem ( kad sam jako dobre volje na sve se mogu nadovezat!). Uglavnom, nabacili mi par rečenica, ja cijelo vrijeme KUL, on odlazi, ja se okrećem prema frendici i komentiram DOOOOBAAR! I još onako dodam SIGURNO JE I ON PACIJENT ali je DOBAAAAR. A to sve je naravno ćuo jedan on njegovih frendova i nasmijao se. Bravo ja!! Odmah bruka! Frendice se smiju. A kaj će. Samnom je uvijek tak. Pretpostavila sam da će mu frend reći za moj komentar i frajeru će odmah ego narasti. Ma nek mu bude! Veli frendica VRATIT ĆE SE ONI. I jesu, prošli su još par puta, DOBAAAR je nabacio još par komentara, ja sam se trudila biti pristojna, a frend koji je ćuo moje komentare se samo smiješkao.... Poslije ih je gužva progutala. Upoznale smo još par likova, sve u svemu dobro nam je bilo, komentirali smo pevaljku ( nema koga nismo prokomentirali,a i svim ti likovima koje već duže tamo viđamo smo čak dale i nadimke). U cijeloj toj gužvi spazila sam i NJEGA ( tipa o kojem sam pisala u postu "Hmmm..." ). Koji mi je skidao zvjezdice s neba svojim komplimentima i dosjetkama, polako mi se uvlačio pod kožu, da bi mi na dejtu (od kojeg sam moram priznati očekivala da će biti početak nečega) onako usput rekao da on IMA CURU! Ma jedi g**** frajeru!! O tome se pripremam pisati. Ne zato što je on to zaslužio ( jedan post je već zaslužio, ali prevarom), nego zato što moram opisati taj dejt, jednostavno moram. Oprala sam ga ko' balavca.
Da, bio je i on tamo, naravno, ovoga puta sa curom. A prije toga ju nije baš dovodio. Bila sam mu ja tamo i više nego dovoljna. Nema veze, stari moj. Nema veze….
I tako nekako, nakon što sam ga ( tek kad je odlazio) vidjela s curom, raspoloženje mi je nakratko palo. No ajmo dalje. Otišle smo do susjednog kluba, tamo malo plesale, kad frendici uletava neki lik. Upozna nas s njim i nastave čavrljati. Vidim ja ona se smije, i vadi mobitel da izmemorira njegov broj. Kad prije?? Nije ona baš tip koji odmah uzima ili daje broj. A ja onako uletim njemu ( uvijek ja moram nešto pametno pitati) : A KOLIKO JE TEBI GODINA? ( s obzirom da mi se učinilo da je prosjek godina tamo bio 20!). I veli on: 23! A mi u smijeh! Frendica koja je držala mob u ruci ( s namjerom da izmemorira njegov broj) ga je naglo spustila u torbu. Mali se zacrvenio i uozbiljio. Niš mu jasno. Rekla sam mu da se ne ljuti na nas, nismo niš loše mislile, ali ipak smo mi fajn starije od njega. Odmah se počeo ozbiljnije razgovarati, meni je rekao da mu izgledam opasno. E stari moj, to ti je zbog godina i iskustva. Dale smo mu privilegiju da još malo s nama popriča i onda smo krenule doma. Smijale se cijelim putem. Svaki put je tako kad idemo doma, jer nam je svaki izlazak jedinstven doživljaj.
Post je objavljen 15.01.2006. u 19:48 sati.