e da
male stvari čovika vesele
Ne bi toga ni bila toliko svjesna da nisam pred dvoznamenkasti broj mjeseci odlučila Split zamjenit Zagrebom. Dijelom i zbog posla. Dijelom i zbog promjene. Čisto onako.
Puno se teže uklopiti u novu sredinu kad je faks iza tebe i kad si ograničen sa brojem ljudi koje poznaješ.
Al, ok, nema veze, druželjubiva sam ja, prilagodljiva. Nađem par srodnih duša, izvučen neke stare veze iz naftalina, ubacim brojeve u mobitel. Al nemoš, da ga (prostiš) jebeš složit doooobar vikend u Zagrebu. Naravno da onda svaki drugi se pakiram i idem u Split. Jadno je kada ti je vrhunac zabave izlazak u Splitu. A Zagreb pruža više - ej, nije bitno ko pruže više, bitno je koliko tebi treba. Bitno je koliko uzmeš od toga šta je pruženo.
Pred neka 2 mjeseca bilo mi je strašno napeto otići na jednu izložbu. Vrbovala sam znane i neznane, poslovne i one druge prijatelje i ništa. OK. Došla zima, ja bi malo zimskih radosti - zovi, dozivaj, moli, kumi - ništa. Ok, odem u Split na klizanje (koja tragedija, odem u SPLIT!!! na klizanje).
Ništa, prošli praznici, nova godina, novi život, nove radne pobjede. Imala sam tako dobro isplaniran vikend. Al očito znam premalo ljudi sa putovnicom- adio Graz. Onda je ispalo da znam premalo ljudi koji vole snig - adio Sljeme. Al kad sam skužila da znam premalo ljudi koji vole na suncu ispijati kavu - e pa u pizdu materinu!!
Šta, u Zagrebu je sunce tako često pa ne triba iskoristit moment? Naravno da je 70% ljudi šta su danas na Jarunu ispijali kavu - iz Dalmacije. Male stvari čovika vesele. A treba znat uživat u malim stvarima ;)
Post je objavljen 15.01.2006. u 17:05 sati.