Meni je dosadno pa ću malo pisat. Nije obavezno čitat... Nemojte mi kasnije reć da vam nisam reko il nekaj srat u komentarima!
Dakle, za početak da kažem kakva me bol prati dok pišem. Bile me jagodice na lijevoj ruci od gitare, to i je objašnjenje zašto sad pišem a ne sviram. Dakle, danas mi je nekako šugav dan... Otkad sam se probudio, u 11-pol 12 se samo vučem po kući, onako bez cilja... Mislio sam danas ić malo skejtat, čak sam se i dogovorio sa Teom da ćemo ić skupa, al nekako me čudno bolilo koljeno pa sam ubrzo odustao. Nedugo zatim sam odlučio malo provesti kvalitetnog vremena učeći, ali poznavajući sebe i od tog sam odustao-još brže! Ubiti, to sam napravio samo zato da mi moji ne seru da niš ne učim. Učio sam! Majke mi! 15 minuta! Al učio sam! UČIO!!! :( Ma kurac sam učio... Tih 15 minuta, ako i toliko sam uredno prespavao.
Slijedi ručak. Tome sam se onako iskreno obradovao. Baš je izmamio osmjeh na moje lice, al čim sam počeo jest, upalio sam TV, a na njemu neki film, brijem da se zove "Brodolom života". Uglavnom, taj film me još dodatno ubio... Ako ga je netko gledao. mogu vam reć da mi je najtužniji dio filma bio kad je bio na onoj splavi poslije oluje i kad mu je onaj Weber pao u more i odplutao. To je tako jebeno tužno! Usrana, strgana lopta! Koja mu je bila jedino "biće" sa kojim je razgovarao na usranom otoku 4 godine!!! Mene je to ubilo... Zadnje kaj sam vidio je kad je zabrijao sa onom svojom za kojom pati, a to me opće nije jebalo, pa sam otišao dogovorit večerašnji izlazak.
Sve sam dogovorio, i reko ja, aj idem malo na blog, možda dobim neku ideju.
Kad sam u ovakvom raspoloženju kao sada, stavim si neki lagani, deprimirajući playlist u Winampu i onda jednostavno slušam i vegetiram. Trenutni playlist je:
Island In The Sun - Weezer,
One - U2,
Electrical Storm - U2,
Fall To Pieces - Avril,
Knocking On Heavens Door - Avril,
We Belive - Good Charlotte,
Emotionless - Good Charlote,
She Will Be loved - Maroon 5,
Empty Apartment - Yellowcard,
Kiss Me - Sixpence None The Richer.
I tako ja to slušam i čitam blogove, i počne She will be loved. Tada se sjetim jedne odlične prijateljice i bivše mi cure. Čujem onaj dio: "I drowe for miles and miles and wound up at your door, I've had you so many times but somehow I want more" i jednostavno sam gotov... To mi je poslala kad sam se vratio sam mora, a da ne spominjem dok sam putovao da mi je slala poruke da joj falim, a moji su me onak pokupili od nje tako da sam do zadnjeg trena bio sa njom. Uglavnom bilo je to jako tužno i bolno sječanje... Žao mi je kaj sam se tog opče sjetio...
Evo nemam više niš za pisat... Valjda je to bilo ono što sam trebao izbacit iz sebe...
Post je objavljen 14.01.2006. u 15:49 sati.