Baš su nastupili neki čudni dani. Sve se nekako osipa, jebote ko pijesak kroz prste. I danas je bio takav dan. Čudan dan, svakako. Dobro je to i potrajalo. Štakori napuštaju brod, ostali se zajebavaju, piju šampanjac ko svita u Berlinu u travnju 1945. ili ko oni nesretnici na Titanicu 1912. Danas sam se čak pozdravio s nekim personama ko da se nikad više nećemo vidjet. Izgledalo je ko da smo svi na nekom tulumu, a onda nestalo cuge, muzika je više bila neki sentiš, dakle znak da se napusti brod i gilja dalje. Ipak, mislim da će već u ponedjeljak bit bolje, bar se nadam. Ako ne, onda svakako na protuletje, odnosno pramaljeće. Barem će bit toplije, a i cugat će se više. Ko ostane, dobro ostao. Ovi moji više nemaju volje. Morat ću ih vratit na pravi put. Jedini put.
Eh, da, ovom prilikom želim ne čestitat pravoslavnu novu godinu. Modernizirajte se. Kupite si empetriplejer, ugradite još više silikona.
Hugh van der Hazenfefer
Post je objavljen 14.01.2006. u 00:02 sati.