Marketing
Psycho, groupie, cocaine, crazy...
Tekst jedne od mojih omiljenih pjesama moje omiljene grupe, System of a downa. Baš je slušan pa mi je to palo na pamet. Cila pisma mi je izvrsna jer nam na neki način pokazuje kako je biti psihotičan, pod drogama, lud. Al opet isto, kako ja neznan pisat takve tekstove reć ću samo da smo mi svi psihotični na jedan način, netko malo manje, netko više i samo nam fali onaj cocaine da budemo crazy.
Danas san dan proveja bezveze. Diga san se u 6.45 da iden na probu u 10.30, gubija vrime između, popodne spava od 5.30 do 7.30 i navečer iden na gitarijadu. Osjećan se da san, osim probe, dan potrošija bezveze. To mrzin. Trošenje vremena uzalud. A vrimena nikad dosta. Uvik prolazi.
Neko vrime do krizme nisan ima sat a na krizmi san dobija 2. Razdoblje bez sata mi je bilo jedno od najopuštenijih razdoblja. Sad stalno gledan na livu ruku da vidin kolko je uri. Iman i opsjednutost da znan šta ću točno radit sljedećih 3-4 ure, ako ne i cili dan. Katkad i pišen raspored šta ću radit i kada!
Vrijeme otječe i ne možemo ga zaustaviti. Svi ćemo umrit. A jebiga, štaš. Život ide dalje (kako kome).
I tako je koncert sutra... Bit će podjeljen na 2 dijela i između će bit stanka od 10-15 min. Molin vas da odma ulazite kad i mi uđemo jer odma od druge stvari krećemo žestoko. Bit će ludnica i nadan se da će ljudi bit u velikom broju.
Šta da van kažen... Pogajte se, pivajte, uživajte! Neću postat do iza subote da ne bi pokvarija raspoloženje i... vidimo se! T.j., bar vi mene.
Post je objavljen 13.01.2006. u 20:30 sati.