Danas sam dobila par upita zašto sam loše volje, iako tome baš nije bilo tako, no situacija se do ovih ranih sati iskristalizirala, pa sam skužila da me ipak pere bad kaj se moj godišnji lagano završava i u ponedjeljak počinje sva zajebancija ispočetka. Imala sam hiper velikih planova kako ću napraviti sto stvari, obići drage ljude, vidjet neke nove bebe, napraviti sve pretrage koje se mjesecima spremam obaviti, svratiti do prijateljica da se pošteno istračamo,čak i obaviti gletanje i maleriju u par prostorija mog velebnog nedovršenog zdanja od 100 i kusur kvadrata, no izgleda da sam samo bila sposobna odraditi pošteni ODMOR koji mi je fakat trebao jer mislim da bi u međuvremenu izgrizla radni stol ko ono dvoje klinaca u reklami, a možda i pokojeg gnjavatora od kolega da sam morala raditi. Naspavana sam napokon! Jest da sam se uglavnom bavila kućanskim poslovima, obilaženjem veterinara zbog cijepljenja mojih živina, davanjem antibiotika mačkama jer kašlju ko da imaju TBC, rasčišćavanjem svog životnog prostora i tako to. Suma summarum, reklo bi se da mi je pasalo dizanje svaki dan između 11 i 12. Kak ću sad svoj poremećeni bioritam tijekom ovih praznika vratiti u onaj radni, nemam pojma, ali mislim da ću sutra ujutro napraviti cut toga i ustat se ranije, tek toliko da svoje mlado (u najboljim godinama :), jedro tijelo pripremim na šokove koji ga očekuju. I afkors da ponovo nabijem svoje neodoljive koloture ispod očiju. Naravno, kolege s kojima sam se čula su jako sretni kaj se vraćam i navodno im jako falim. Naravno, kad radim posao za bar dvoje ljudi. I tak..ne znam kak ću doć na posao u ponedelek jer mi je jučer auto umro sam od sebe na izlasku iz moje ulice, pa sad nagađam što bi mu moglo biti. Akumulator nije ziher jer je novi stavljen pred Žićbo. Neki drek s paljenjem valjda. Onda mi je i podivljala kamera, istina, pod garancijom je još pa tu ne bum morala niš platit, ali dovoljan mi je horror što ću morat po nju na drugi dio grada u petak kad je gužva samo takva. Podivljao mi je i mobitel nakon što je bio na servisu pa sad koristim staru ragu od siemensa koju mi je moja vrla firma dala na korištenje kad sam pred 2,5 godine prešla u nju. I tak sve crkava, mislim da je najpametnije da u ovom svečanom trenutku otpuhnem zadnji tračak sivog dima cigarete, skinem svoju sivu majicu, odem pod tuš, operem zubeke i legnem pokušavajući zaboraviti na šugavu glavobolju koja me pere cijeli fucking dan i dobar dio večeri. Mora da je ona jedna popijena žuja jučer u kaptol centru ostavila čudan trag u mojim sivim ćelijama..
Post je objavljen 13.01.2006. u 01:48 sati.