Bio sam tako ponosan na Pedra kad je prije mjesec dana napisao Marku oproštajno pismo. Ali moje zadovoljstvo je bilo kratka vijeka. Nakon par dana njih dvojica su opet nastavili gdje su stali. Mark je obećao da više neće spominjati Willa niti pričati s njim u Pedrovom prisustvu, a to je Pedru bilo dovoljno da nastavi beskonačne chatove i telefonske pozive s Ohiom. Božić je proveo s Markom i njegovom obitelji, a njima je vjerovatno već svima jasno da Pedro nije samo Markov prijatelj. Ali o tome nitko ništa ne priča.
Za Novu Godinu je Mark konačno došao prvi put u Californiju. Konačno smo ga upoznali - koji komad!!! Sad mi je jasno zašto ga Pedro toliko progoni. Pri odlasku Pedro je rekao Marku da se planira preseliti u Ohio. Mark je zanijemio. Nakon par dana, Mark je oduševio Pedra rekavši mu da je sve priznao Willu i rekao mu da je s njima gotovo. A Pedro je onda napravio jednu ludost. Spomenuo je Marku kako je na chatu pričao s jednim starim poznanikom koji je zainteresiran za njega. Mark se strašno razočarao (iako bez razloga) te se brzo vratio svom Willu i molio ga za oprost. Will mu je oprostio, a Pedro je opet izvisio.
Slušajući večeras posljednje poglavlje ove priče, nisam imao ništa pametno za reći Pedru. Sjetio sam se vlastitih ludosti i gluposti koje sam radio u mladim danima dok sam bio ludo zaljubljen u prijatelja s faksa. Kad hormoni preplave mozak, pomoći nema. Bilo kakav savjet da mu dam, bilo što da mu kažem, bilo bi rečeno u vjetar. Uho za slušanje i rame za plakanje je jedino što pomaže...
Post je objavljen 12.01.2006. u 09:03 sati.