Evo ovih dana sam stalno sjeban i ubediran,samo uz društvo zaboravljam na probleme sa bivšom ali opet dodje vrijeme kad budem sam!tad razmišljam što se sve može dogoditi i kako ću dalje,ali ništa od toga.Znam da bi trbao učiti da ispravim komade ali jednostavno nemam snage i ništa mi se neda,samo slušam glazbu i zajebavam se sa frendovima.Šta ću ja sa sobom...Danas me zvala "moja" Mteja i opet je plakala ali ništa dobro se nije dogodilo,sjeban sam totlno jer sam previše naviknut na nju i stalo mi je do nje i sviđa mi se i sve...,možda pišem kao neka pičkica ali jebiga žene rade čuda.Jako kasno tj rano idem spavati i stalno mislim da će mi se vratit,ali ništa samo mi preostaje nadati se...
Post je objavljen 11.01.2006. u 23:49 sati.