Totalno sam izgubljana!!! Potrebno mi je da mi netko pruži ruku i izvuče iz ove bijede života... Moj je život kao crtič! Malo je miran, uravnotežen, ide polako, a onda vjetar donese crni plašt koji pada ravno mi na oči... i ništa više ne vidim... izgubljena sam... Par puta sam došla na ideju da skratim muke i sebi i drugima... S tim sam se dovela do još večeg problema - kako??? Žileti--- bolno, dugotrajno, postoje šanse da preživim... Tablete--- lako, bezbolno, ali trebe proči neko vrijeme da me dokrajče, a kakve sam ja sreće, netko će me naći i sve je bilo uzalud... Druge načine ne prihvačam... Ne znam što me odvratlo od ideje koja me držala sve do neki dan, ali je uspjelo, bar za sada... Možda nije sve tako crno, možda se negdje skriva tračak svijetlosti i dobrote? Ne vjerujem!!! Dobrote gotovo da i nema, i ako se u nekom čovjeku ona skriva, ne želi je pokazati... Kuda ide svijet?!?!? U propast i smrt... Za sve smo si sami krivi... Život je borba!!! Moramo se boriti, ali ponekad on nije vrijedan toga. Ako nas strah vodi, nada umire...
Neopisiv je osjećaj dok takvu situaciju gledate iz sigurne udaljenost... jednostavno prekrasan... Bili ste tako bliza i bio vam je potreban samo jedan SMS, komentar na blogu... drage vam osobe koja će vas ohrabriti a i da ne zna to, pokazat će vam da niste zaboravljeni... Nisam ni sanjala da bi nešto tako malo moglo utijecati tako jako da ne napravim najveću, a očito i zadnju, pogrešku u životu... Zato postoji prijateljstvo!!!
Sada, prošla subota je dobro prošla, a ova će još i bolje pošto je zadnja na praznicima... Bar se nadam...
KOD KOGA JE FEŠTA??? :)))
Post je objavljen 11.01.2006. u 03:21 sati.