postoji jedna pjesma koja me podjeti na neke stvari... :)
prvo na George Bernard Shaw je izjavio
(ne, nisma to cuo neki dan, to znam vec nekoliko godina,
ali nisam znao kako se Shaw zove, nije mi trebalo ;) )
"Life contains but two tragedies. One is not to get your heart's desire; the other is to get it. "
oliti :)
u zivotu su najvece dvije tragedije ...
jedna je da ne dobijes ono sto ti srce zeli, a druga je da dobijes to :)
drugo:
ne gledaj poklonjenom smsu u zube ;) :D, posebno ako je bio napisan s tobom u mislima, dobro? :)
(ovo bi se moglo staviti i u ono "Sve sto ste nekme htjeli reci....." ) :)
trece :
volim bjezati od nekih stvari, ali totalno :) ono kao noj jednostavno neke stvari ne zelim vidjeti..
cetvrto:
za neke stvari treba vremena....
podsjetite me da napisem post o vremenu,
peto:
neke pjesme volem a neke pjesme bolem a neke oboje
sesto :
z aljude vrijedi isto kao i za peto :)
Nedostaje mi naša ljubav...
(Balasevic)
Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...
Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...
Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...
Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...
Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...
Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo..
ps .
Rajna neki put je lako naci nekog tko ce te znati, kao mazati margarin
u toplo ljetno jutro , oko 11 sati kad se odmah probudis i odes po kruh
i jos je vruc i pusi se, a ti jedva cekas jesti, jer si gladan
a bas ti se jede margarin i dzem... :) a margarin je proveo cijelu noc vani,
dok jos nije bilo onih margarina za mazanje vec samo onih u komadu, i uglavnom samo "Zvijezda"
margarina :)))))))