Ring, ring... Javim se, a kaj drugo.
- Yello.
- Pa di si krmetino debela? Robi je. Ni pisma ni razglednice, ni trave ni grasa, ni bog ni bog te jebo. Pa kaj se ne znaš javit?
- Oooo, NaiRobi izdrkotino stara, samo mi nemoj ti držat predavanje o nejavljanju. Nije baš da mi se usijal telefon od tvojih poziva. Pa kaj ima?
- Ma nema niš pametno, uzel sam si par dana „frei“, moram ganjat papire za kredu, pa velim, aj da te zvrcnem ak imaš cajta za nekoliko rundi vitamina B.
- Reci kad, fakat se nismo vidli sto let..
- Aj, jel može za pol vure u lokalnom?
- Đemdo. Nadam se da imaš keša kod sebe, baš sam dobro gablal, piva bu krenula u potocima.
- Ma ne brini, našlo bu se par Mažuranića za zapit.
Frenda nisam videl dost dugo, jedno vreme smo se družili intenzivno, a onda nas je život otfural svakog na svoju stranu. Al frendovi se ne zaboravljaju pa se vidimo svakih dva-tri mjeseca i zapijemo se kak ima biti.
Sjeli smo u birtiju, naručili po pivu i krenuli lamentirat o svemu, najviše o poslu i sportu, kak to već muški rade kad uđu u određene godine. Nakon par rundi su se jezici razvezali, a mozak opustil, pa smo prešli na komade.
- Jel jebeš kaj?
- Prošle godine jednom, ove malo rjeđe. A ti?
- Pa imam maličku, super mi je, volimo se, prepucavamo se, vidimo se, ne vidimo se, znaš već... Pa kaj se dešava s tobom? Nemoj me karat da si ti solo?
Frend potegne pivu, pa krene.
- Imal sam jednu malu. Ima tome dost dugo. Nekak nije išlo, više s njene nego s moje strane. Ona je, onak, malo čudna, ima neke svoje priče u glavi i kaj je najbolje totalno je kužim. Jedino je problem kaj sam zaljubljen u nju. I jebeš mi mater, nemrem se nikak riješit. Nemrem je iščupat iz glave. Kam god se okrenem nekaj me podsjeti na nju. Izgleda mi da auto kakav ona vozi, vozi pol grada. Sve žene koje upoznajem se zovu ko ona. Uvijek nekak završim na mjestima na kojima sam bil s njom. Ma sranje velim ti.
- Pa dobro, kaj baš nema šanse da budete skupa?
- Nema, jebi ga. I znam da bi bilo pametnije da je zaboravim, al nejde. Svako malo si nađem neku curu, divnu i krasnu, al nikak se smirit. Dobre su, al imaju jednu manu. Nisu ona.
Dugo je pričal. Prolil je pred mene sve ono kaj samo iskreno zaljubljeni ljudi osjećaju, a ja sam ga slušal. Bilo mi ga je žal. Čovjek se u stvari jako rijetko zaljubi, onak iskreno. Generalno sranje je ak je nesretno.
- Kaj da radim buraz?
- Ti mene pitaš za savjet? Mene? Pa znaš da sam ja u ljubavi gluplji nego bilo ko na svijetu. Osim toga, sad sam sretan, zaljubljen i da ti budem iskren, mislim da ti nemam kaj pametno za reć. Nemrem suosjećat s tobom ko kak bi mogel da sam i sam sjeban. Ovak mislim da si najebal ko žuti. Nemrem ti reć da je zaboraviš, jer znam da ne buš. Nemrem ti reć da si glup jer znam da nisi. Nemrem ti reć da bu se već našla neka za tebe jer nemam pojma dal bude. Nemrem ti, buraz niš reć. Tu ti nemreš bit pametan, a neko drugi za tebe još manje. Ono kaj mogu reć je slijedeće. Dugi, daj nam još dve pive i dva dupla pelina.
- Znaš kaj?
- Kaj?
- Savjeti su ti fakat za kurac. Al fala ti kaj si me saslušal.
- Aj ne seri Robi. Čemu služe frendovi?
- Baš. Ajmo se napit ko prasci.
- Ajmo.
Post je objavljen 09.01.2006. u 13:37 sati.