Pregled posta

Jos jedna (ne)poucna pricica iz Rvacke

Ukoliko ste roditelj nemojte dalje citat. A ukoliko vas jos ne potezu za vestu mali drekavci, uzivajte jos poslijednji puta. Necete jos dugo.

Znala sam da ce doci i taj cas. Nisam uopce pretpostavljala ni sumnjala. Samo sam znala da ce me odjednom zaskocit iznenada ijopet poklopit poput ekspres lonca. Mirisala sam situaciju danima. I onda me zaskocila dan prije odlaska. Odnosno, vecer. Mate' i chacha odose na spavanje s kokoshima, a ja se svercah i po poslijednji put gledah Ljubav u zaledju. Odjedanput osjetim kako se mate' digla i usla u sobu. Uh, mislim si, eno ga na, sad ce me zaskocit sa tim neizbjeznim piljenjem. Tako i bi'. O kome, o cemu? Pa svaka iole isfrustrirana zena bez djece u TIM godinama zna sto je ceka.

Vec bez da je ista rekla znala sam (da, da, toliko sam pametna i vidovita). Pa kaze ona, "Sad znas sigurno sto cu te vec pitati." Mhm, da, je, smrmosih ispod brade i pokusavah se grcevito skoncentrirat na vecerasnji odijelo outfit od Zeljka Pervana (sad je vec zapocelo Uzmi ili ostavi). Ali dobro de, dat cu joj sad da me ispili poput dva-tri trupca u sumi i onda cu bit mirna sve dok slijedeci puta ne krocim u roditeljske dvore.

Pa kaze: "Jel' mislis ti imat' djece??" Koliko god znala da ce me upravo to priupitat, ijopet se sledih na zvuk pitanja. Majku mu, mislim si, stalno 'vako. Meskoljim se, frkcem nosom, dramaticno uzdahujem i izdahujem, ali znam da odgovorit nesto moram. "Paaa, nijesam spremna." MOLIM? Sa ovolikim godinama tvojim (a uopce nisu ovolike, nego samo onolike, op. a.) nisi spremna? Eeee, ja u tvojim godinama..." Onda je iso red "u mojim godinama ja ovo, ja ono. Ja nisam bila u cvijetu mladosti kad rodih prvo dijete sa 26 godina." Zagrc, molim? Cvijet mladosti, vrlo rastezljiv pojam, vidim ja. Smatra li ona mene to onda za ekvivalent Mojsija (bez mozga)?

Dobro, sad ide drugi red: "Ja bih tako rado da ti rodis dijete." Mislis, jadna zena neima unuka pa joj moram ispunit zelju. Wrong! Dvoje unucadi vec ima, ali ne, jos samo da ima nesto od mene. Nemoj, majko, daj, vidis da se za sebe jedva brinem, da se ne bih jos ustajala po noci da idem hranit neko tamo slinavo-musavo stvorenje koje ne zna jos ic na VeCe? "Ma ne znas ti, to je takva ljubav koju dobijes od djece, vidis buraza ti, kako je on samo smiren otkad ima djecu..." Aha, valjda dobro ne cujem. Da smiren, nego smozden, iscijedjen. Ali dobro, dobro je sve to, moze, ali ne sad. "NEGO KAD?" - kriza se moja mati po vec dvoznamenkasti broj puta u ovih pola sata.

Istinabog da me djeca vole. Istinabog da se nekom cudnom magnetskom silom privlace meni, a ja se skamenjujem od same pomisli. Cak i dok su necaci bili manji, cim bi zaplakali ukocenila bih se i panicno se pocela drat "Buraaaaaz, dolaz'amo, placu, ne znam sto mi je cinit, jel'!!"

Pa onda red: ne znas ti, bit ce tebi kasno; ma zasto ne bi sad (ovo pitanje se periodicki ponavljalo svako malo); jednom kad ih pocnes imat vidit ces kako je to lijepo i ovo-i-ono (sta ona misli da cu ja, ako cu ih imat, imat vise od jednog??). A sad red klasike poput: svi tvoji vrsnjaci vec debelo imaju po par komada (ukljucujuci i sve rodjake, rodjakinje i ostalu bandu koja me je kukavicki napustila i pocela se sirit djecom docim su se odvikli od majcinih skuta). I zavrsnica sadrzaja: bit ce tebi prekasno, vidit ces.

Sve ovo vrijeme ja buljim malo u Pervana, malo se enigmatski smjeskam (poput Mona Lise, moglo bi se rec') materi u brk. I sutim. Pa malo kimam glavom. Pa odmahujem istom tom glavom. I nemam sto drugo rec' do: nijesam spremna. Ali ja sam i ovako i onako masina koja ima izuzetno kasno paljenje. Dok meni dodje iz sjedalisnog organa (aka guzice) u glavu prodje vremena beskonacno mnogo. Nece mene mate' pokolebat. Odolijevam ja jos. Za sada. Istinabog, da mi Vincent Gallo sad ovog trena pokuca na vrata i zadrekne se "Dijete-pravljenje-SAD!" ne bih se puno bunila.

Call me fickle, ali za sad mi je jedina briga da li je ovo stvarno haljina ili kombinezon??? Kazu da je vecernja haljina, no nikad se ne zna u ovom modernom vremenu. Mozda je obucem za slijedecu londonsku krkacinu sa ovom tamo kojoj moram odnijet Bajadere. Istinabog, ledara je odje, ali kad se zivi, nek se zivi. Dok se moze!

Potpis: frustirana baba kojoj se jos ne da imat djecu.

Il' je kombinezon, il' je haljina?