Prosa je jos jedan vikend, i novi radni tjedan je preda mnom...a tako mi se nije dalo doc radit... grrr..
Nego da ja nastavim tamo di sam stala...
U cetvrtak je posli posla svratija u mene, ja sam bila totalno hladna prema njemu... Kad je posa doma, kaze mi ocemo se nac posli?? Ja pitam, kao a zasto, cemu?? On opet, kako zasto?? A ja: pa sta cu sidit u autu i sutit, ne hvala, radije cu ostat doma.
Onda on ajde molim te... samo po ure.... ja se mislim... pa kazem: ajde dobro... i kaze on da ce se javit kad dodje doma.
Nasli smo se i isli u Stobrec na pice. Sili smo tamo, a on pocne:
Cilim putem u autu mislim se kako da pocnem...i uvati me za ruku.
Rekla sam mu: isto tako je i meni sinoc bila kad smo isli do Znjana, i nikad mi nije bija duzi put....
Onda je opet pocea pricat kako mu je cili dan danas cudan, kako mu je sve uzasno, kako je sinoc gleda nase slike, posebnu nasu prvu sliku i da je na njoj vidija da u meni ima nesto posebno, onda kako je cilo vrime mislija na mene i na nas, prozivljava sve nase trenutke dok je radija, svaki put kad bi pogleda u auto, sitija bi se mene... kako sve one slike koje su mi zalipljene na vratima, kao da je to mozaik njegova zivota... sve ali bas sve da ga podsjeca na mene...da ne moze zamislit jutro da me ne nazove, da ne moze zamislit dan kad dodje s posla, pa da me ne vidi, da ne moze sebe uopce zamislit bez mene... da tek sad kuzi koliko me neke stvari bole...
rekla sam mu da je sve to divno i krasno, al da me uzasno povridija, i da ce uvik imat posebno misto u mom srcu, makar i neki drugi bija kraj mene,( na tu moju recenicu, tako me snazno zagrlija i pocea plakat) da sam se totalno zaljubila, da ga volim vise od zivota, da je moj zrak koji disem, krv koja mi tece kroz vene, posebno onu noc kad sam mu se podala, da sam vec tada znala da zelim ostatak zivota provest s njim.... da sam apsolutno zanemarila sebe, da sam sve njemu podredila, da mi je on najvazniji pa onda sve ostalo... opet sam rekla da mi sve to smeta uzasno...da jednostavo to ne mogu trpit i ne zelim.. jer mislim da to nisam ni zasluzila...
Tu smo jos neko vrime pricali, pa me pita moze li me odvest na jedno lipo misto??? Pristala sam, nemajuci pojma di idemo... Odvea me na vrh Kozjaka!!! Cili Split, Kastela, Solin, Trogir, .... ma sve sam imala na dlanu, pogled je stvarno velicanstven. Za mi je samo sta taj tren nisam imala fotoaparat uza se da to sve ovjekovjecim. Prekrasno nesto. Medjutim nismo tu dugo stali jer je uzasno puvalo i bilo je hladno.
Onda smo pak opet stali sa strane i poceli pricat...
Rekla sam mu stvarno da me dusa boli, da mi se srce raspolovilo, da se uzasno osjecam, da me previse boli, a najgore od svega je zalosno to sta se mi nakon 4,5 godine uopce ne razumimo. Isto tako da imam osjecaj kao da mi namjerno to radi, kao da mu nikad nista nisam ni spominjala koliko me to smeta, kao da me zeli povridit, i rekla sam da me to strasno ubija, i svakim danom sve vise i vise vuce na dno... na kojem sam se upravo nasla... Onda sam rekla i da mi je lakse i prihvatljivije prekinit s njim pa cu neko vrime patit i prebolit, nego ostat s njim i konstantno se mucit i patit.
A on onda: da je njemu sve ovo novo, da nikad nije ima curu ka ja, da ne moze zamislit da mi smeta apsolutno svaki moguci kontakt sa nekom zenskom...
Raspizdilo me to pa sam ljuto izvalila: Kako mi nece smetat kad ti nju zoves jube i kad joj kazes da kad nisi s njom onda si na poslu?? Pa kome to ne bi smetalo?? Ej!!
On da je to sve zajebancija, da on nema s nikim nista, a posebno sa Nikom, da njih veze samo jedno prijateljstvo, i nista vise... Pa sam mu rekla da i ja imam prijatelje pa im ne tepam tako niti koga tako zovem....
Pa on opet da je sve to jedna zajebancija i da me ne vara, jer inace ne bi nikad nista nasla u njegovu mobitelu i da mi nema sta krit.
Ja sam rekla da ja ne shvacam tu zajebanciju, naprotiv, stvaram u glavi pogresnu sliku o svemu, nocima sanjam uzasne snove, a najvise njega u tudem zagrljaju i da nema pojma koliko me to muci.
On kaze da uopce to nije shvaca tako, ali da ce se maknit od svih ako triba.
a ja mu kazem, da sve to stvarno savrseno zvuci, al da mi jeto on vec obecava i da nikad nista od toga nije bilo...
On kaze da mu previse znacim,da ga ispunjavam, da je sritan sa mnom, da nije bija bas najbolji prema meni, da nije tija izlazit, da nam se veza pretvorila u jednu glupu kolotecinu, svaki dan se znalo sta je na rasporedu za taj dan, onda kako je skuzija kad bi mu dolazila na brod cim bi neka cura prosla ja bi mu se bacila oko vrata iljubila ga, kao da se on srami da sam mu ja cura..
a ja uletila: pa naravno da cu te poljubit, neka zna da je to moje i da ne smi dirat...
Pa on: jel ja mozda hodam kilometar od tebe kad idemo negdi, jer te mozda ne drzim ili za ruku ili zagrljenu??? Jel ti mozda mislis da se ja skrivam mozda??
Ja: pa nisi,al isto tako kad god te molim da idemo vani ti neces, a tamo je guzva, a tamo su dica, tamo su odrasli, uvik imas izgovor, a ja se osjecam ko prosjak koji moli za 5 kuna, kad te moram molit da mi se smilujes i izadjes sa mnom vani...
On: pa zasto mi nikad nisi rekla da se tako osjecas???
Ja: Sta cu ti govorit, trpila sam, a opet bila bi cila sritna i u sedmom nebu kad mi ti reka da idemo vani..tako jadno....
Onda je reka da nije ima pojma da se tako osjecam, da je shvatija sta ima u meni i da me ne zeli izgubit pod svaku cijenu. Da ce se maknit od svih, jer sam ja ta s kojom zeli bit, i da prijatelji danas jesu sutra nisu, svak ionako ode na svoju stranu, a ja cu bit ta koja ce ostat s njim do kraja zivota. prema tome, ako mora birat izmedju prijatelja i mene, da radije bira mene... I da bi najvise na svitu volija kupit nam bracnu sobu i onda u tu sobu nece dozvolit da legnem ko njegova cura. Reka je ako stvarno zelimo ovo nastavit, ti svoj rodjendan neces docekat ko cura!!!fI da ce on to ispunit ako mu dam priliku, da ce on u roku od 3 miseca (kako mi je i obeca) meni kupit sobu, da mu je neopisiva zelja sa mnom zapocet kako Bog zapovida a i nastavit, kako zeli sa mnom stvorit obitelj...da sam ja ta koju zeli imat kraj sebe..
Onda sam ga pitala zasto on meni svaki put kad se svadimo spominje zaruke, da mi to nekako ne zvuci najbolje tada i da imam osjecaj kao da mu je to zadnji as iz rukava koji ce sad ili upotrijebit ili me izgubit? Jel se sica da su zaruke tribale bit, pa da sam ja to odgodila onaj dan kad smo se posvadali??? I cemu to da se zarucujemo, kupimo sobu i onda nakon par miseci prekinemo?? Ne meni to ne triba!!!
A on: kao da se tada u nase zaruke umisalo puno osoba, da jedni nisu mogli, pa drugi, pa nije bilo love... i da ovaj put nece bit tako.
Rekla sam mu da vezu ipak triba prvo postavit na cvrste temelje da bi se moglo pric na visi stadij,da tribamo 100% bit sigurni u neke stvari, a ne zaletit se i opet patit.
Isto sam rekla da mi je vise puna kapa svega, da sam psihicki otisla k vragu, da sam dosla do samoga dna. I da jednostavno vise ne mogu ovako. Da mi je dopizdilo igrat se policajca, stalno gledat kad ce se maknit ca da mogu zavirit u njegov mob, da mi je dopizdilo pratit svaku njegovu kretnju, da da mi je dosta lazi i neiskrenosti. REkla sam mu da ga volim,al da ce me zajebavat, nece!!!!
Onda on, da on mene ne zajebaje, i da je on sve sta je reka sada mislija iskreno, i da je to njegova neostvarena zelja i da on to zeli i napravit, da zeli uzivat u nasoj ljubavi, da zeli imat ono sta drugi nemaju... da me jos uvik kroz ove 4,5 godine nije skroz upozna, da me nije u potpunosti shvaca, da nije moga ni zamislit koliko je u meni bura i oluja....
Rekla sam da je to stvarno predaleko otislo, i pitala ga zasto je on uvik kad se mi posvadamo tako njezan i drukciji prema meni, zasto tek tada upoznajem neku njegovu stranu koju nisam nikad znala???
A on da kad covik osjeca da nesto gubi onda pokaze najskrivenije osjecaje koje je tako vjesto skriva u sebi i da je zato takav...
Ja : da mi je glupo da tek tada pokaze tu svoju lipu stranu i da zasto to nije pokaziva onda kad smo bili sritni a ne sad kad se svadjamo?? I da zna da neke stvari koje mi je sad reka da mi je triba cesce puta ponavljat jer mi triba da to cujem... Rekla sam da bi volila da je vise bija takav u vezi..
rekla sam da je bija super prema meni, al te neke osjecaje da je triba vise iskazivat i vise mi pricat.
Opcenito sam rekla da nam je komunikacija bila uzasna i ako nastavimo da to tribamo prominit...da tribamo puno vise pricat i da mi je zalosno to sta ja svaki dan trazim osobu kojoj cu pricat svoje probleme a sa vlastitim momkom ne mogu pricat...
On je reka da ne zeli vise tako, da zeli da o svemu pricamo i da moram vise pricat i da zeli da mu kazem sve sta mi bude smetalo i sta me bude ljutilo... reka je da zeli nastavit, da ce se borit za mene, da me ne zeli izgubit nego da zeli bit sa mnom....
Tako je to nekako zavrsilo, ... bilo je placa, i s moje i s njegove strane... neopisive boli i tuge....
Sutradan popodne smo se opet nasli, bili smo sa prijateljima na kavi, pa smo onda posli toga ja i on sami otisli na kavu...pa smo opet pricali....
Rekla sam mu da sam mu provjerila bivsu curu, da me ta zena uzasno iritira i da je jednostavno ne mogu vidit nacrtanu niti je zelim vidit kraj njega, niti da je zove ...nista!! On je reka da ni on ne zeli nista s njom al da ju je prosli put stvarno zva radi cd-ova. Rekla sam da svaki put ima neki razlog, i izliku al da vise to ne prolazi.
Rekla sam da sad shvati koliko je to sve predaleko otislo, i da mi niti jedan inspektor nije ravan. Neka se i sam siti kako sam ga cekala u portunu one veceri... kako sam puno stvari radila da sve znam... da sam jedva cekala da dodje njegov ispis od mobitela da mogu provjerit kome je pisa i koga je zva... da sam se ponasala kao da moram njega provjeravat, nego da sam u vezi s njim...strasno nesto.
Pokazala sam mu poruke koje su mi pisali neki ljudi (necu ih imenovat jer ce se i sami prepoznat) i govorili mi da on stvarno nije u redu i da nije u redu to sta radi,i da sam se cak ponekad osjecala ko debil, jer svi to vide samo on ne...
Rekla sam mu da ga i volim al dok neke stvari ne budu jasne, necemo moc nastavit dalje.
I dogovorili smo se da moramo vise pricat, vise se povjeravat jedno drugom, biti iskreni, on je reka da nece vise imat nikakvih kontakata, da on moze i bez Nike i bez Mare, al bez mene ne moze nikako.
Da zeli da imamo lipu vezu, da uzivamo jedno s drugim, i danas sutra da na mojoj ruci bude njegov prsten...
Eto, ukratko, dogadanja od vikenda.... cili vikend smo bili zajedno, i bilo mi je lipo, uzivala sam...
Osjecam da je bija iskren i da je to sve stvarno tako i mislija... ni ja ga ne zelim tek tak pustit i izgubit, previse me stvari veze za njega.... zelim ovo nastavit i zelim bit sritna.... mislim da ovaj put moramo uspit....
CIli vikend smo slusali Oliverovu pismu .... jer je stvarno ko napisana za nas....
Ako volis me
Ako volis me
ja ti ruku pruzam
ako volis me
dat' cu sve
sta san ti duzan
Ako volis me
prostit ces mi grije
pokaja san se
pusti srce da se smije
Nebom plovi dan
modro more ljulja
sritan sam kad znan
da me tvoja ljubav cuva
Nebom plovi dan
modro more ljulja
opet ljubim te
tvoje oci, dva dragulja
Sad zaboravi
one dane grube
ove usne sad
zele samo da te ljube
Post je objavljen 09.01.2006. u 07:58 sati.