Mislim se ja, nismo jos bili u Children’s Museum of Manhattan. Pise na internetu da je trenutna udarna postava za dicu (a za koga drugog u dicinjem muzeju?) “Alice’s Wonderland”, s podnaslovom “A Most Curious Adventure”.
Aj, to ka obecava.
Uz to, na drugom katu je “Dora the Explorer”.
I to moze, Vanja ima par Dora knjigica pa ce joj bit poznato, to s dicom uvik pali.
Anja je bila sa skolom, kaze da ce Vanji to bit super drago.
Ima tu jos masu lipih sadrzaja, samo vec znam da nikad ne mozes stic sve obic u ono par sati sta imas prije nego sta dica se pocnu ponasat, kmecat i nervozit sta od gladi, sta od nespavanja, sta od masu dozivljaja koje nemaju vrimena svarit pa dozive atak na culca (mala cula).
Ma ja sam se odusevila! Doduse, ne toliko kao Pero, jer sam znala otprilike sta je, buduci da uvik tako napravim research prije nego sta negdi odemo. Da nije toga, ne bi nikad ni otisli nigdi.
Prvo nadjes kako god znas neke zanimljive sadrzaje u blizini. Obavezno da budu za dicu od 2-8 godina i bez nuznog znanje engleskog, dakle sve citaonice, predstave, lutkarska kazalista i slicno automatski otpadaju– jer necemo da vanji bude dosadno, nema sanse da ona sidi i gleda duze od 5 minuti ako oni blebecu nesto njoj neshvatljivo (doduse ne bi sidila 5 minuti ni da joj je shvatljivo!).
Onda trazis jel ti pase radno vrime (da nije nesto sta pocinje tacno u 3 ure kad ona triba ic lec), cijena ulaznice (da nije 20 dolara po glavi plus dica upola jednako je previse), pa ako to sve pase gledas koliko je u stvari daleko, uru voznje, manje ili vise - o tome ovisi jel triba pocet akcija spremanja odma ujutro ili tek nakon mrljavljenja po kuci - i ocemo li uopce krenit. Jer iza 4 ure ako nisi u autu Vanja je gotova, a onda ti sve izadje na nos. Ovako se lipo obrusi u autu na putu doma i ne budi se vise, bilo da je posli pokusavas probudit ili prenosis u krevet.
E, u zadnjoj fazi istrazivanja ide printanje mape za Peru da zna di ce nas vozit, i nakon toga ostaje jos samo napravit svima sendvice, napunit bocice vodice, ogulit jabukice i spremit u kesice, ponit cokoladicu i keksice, pelene, vlazne maramice, kremu za guzu – i jesam li sta zaboravila? Kolica ako klone prijevremeno, dekicu ako opali led ako zaspe u kolicima po putu do auta, rezervnu robu ako se upisa ili isproliva – jos nesto? Hmmm, siticu se vec! E, i aparat, naravno! I rezervne baterije! Uf, pun ruksak...
Tako eto spontano i u letu se dogode nase akcije. Ma, cisti impuls, krepacu od smija!
I tako smo se veselili danas, s tim da je Anja vec prije bila, Vanja je bila u soku od pustih dozivljaja i jos onako sva pospana, ja sam dakle vec bila informirana o tome na sta cemo naic, ali Pero, Pero je bio najveseliji. Smjesak mu je bija od uva do uva cilo vrime prilipljen.
A stvarno, skroz su super dicinje dogodovstine, necu sad o njima puno pisat i opisivat, kad sredim slije bice na linku od fotki tu livo, slika govori iljadu rici sta recu.
Sad sam se sitila moje Karne sta rece “dviljade” za dvi iljade i “triljade” za tri iljade i tako redom. Vrhunka baza.
Ima ona jos baza ali moram ic lec, evo skoro dvi ure, Pero taman lega, sutra ponediljak, imam skolu, triba se rano dignit.
To ja recem da imam skolu kad se moram dignit za Anju otpremit.
Aj zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz..............................................................
Post je objavljen 09.01.2006. u 07:35 sati.