...a ti ne znaš...
Lopov ja sam što ti krade poglede...
Da te vidim smišljam glupe razloge...
Bože, teško je biti bez tebe...
a još teže je reći ´volim te´...
Škorina pjesma... moja vilo... naletjela sam na nju ovih dana i ovi su me stihovi ubili u pojam...
Razmišljala sam sinoć i sjetila se izjave moje profe iz hrvatskog "savršena ljubav je ona neostvarena"...
Možda ima pravo... možda neke ljubavi trebaju ostat savršene... dakle, neostvarene... nemam više snage ništa ne poduzimat u vezi te ljubavi, a još manje hrabrosti da poduzmem išta... I onda sam došla do zaključka da ću ga jednostavno zaboravit... ali, kome ja muljam?! On se ne zaboravlja... Ljubav se ne zaboravlja... taj osjećaj... taj prokleti osjećaj... a ipak jedini osjećaj savršenstva... Ja čak nikad na glas nisam rekla ni da ga volim...nisam i sve mi se više čini da neću... mislim da bi mi onda bilo teže... zapravo ni ne znam je li to ljubav, šta ja mogu znat sa jebenih 16. godina... mogu počet nagađat... ne mogu ni reći da je bilo ljepše živjet u ne znanju... Reklama nekog filma o cijeni za koju biste zaboravili voljenu osobu (nešto tako...): prvo pomisliš: super, napokon bih se riješila svih tih nedoumica, razmišljanja do kasno u noć, boli...te proklete boli... ali onda nastaviš razmišljat o pozitivnim stranama te "zatreskanosti"... mnogi će se zapitat zar sve to ima pozitivnih strana... nakon svega ovog što sam maloprije napisala i ja bih se to zapitala... ali ima... kad prihvatiš nekog sa svim njegovim manama znači da ga voliš... to je glavni razlog zašto ja to još nisam rekla... naime, tražila sam mu manu, manu koja bi meni nešto značila... ne one gluposti u vezi izgleda, osobina... ne to... to s vremenom prestaje biti važno, i te njegove mane prestaju biti "nešto loše" -postaju vrline... postaju upravo "ono nešto" što čini tu osobu posebnom... te mane postaju razlogom naše ljubavi... i našla sam, po mom mišljenju, jedinu prepreku da u mojim očima on postane savršen... nije savršen jer ne drži mene uz sebe...
Sad kad sam barem jedan dio svega toga izbacila iz sebe duboko se ispričavam što ste morali čitat nešto toliko "dubokoumno"... =))) ako ikog zanima, ja sam inače dobroooo... zapravo odlično... zabavljam se koliko mogu... svo ostalo vrijeme se odmaram... ljenčarim... i tako... cijelo jutro visim na telefonu... dogovaram se za večeras... nemremo se odlučit di ćemo... Conty... Papaya... San Antonio... ma neam pojma... na kraju ćemo OPET bit "svugdje po malo".. Ma strašnoooo =))))
Nadam se da koristite zadnjih tjedan dana odmora... a onda sve po starom... =))) yupiiiii =))) mislim dobro je i ovako... ovaj... da...
Vojim vas sve... kizzezzzzz
Post je objavljen 07.01.2006. u 15:42 sati.