Bez obzira na to kako si zamišljao da će biti, koju žestoku nabreklost unosio u to, kad se ona skine sve postaje vrlo ljudski određeno, telo s čudnom linijom ovde, oblinom onde, punoćom bokova ili dirljivom uskošću ramena, dojke ne onako velike kako bi ona želela, ili neka pogrešna proporcija, dugačka kosa pregusta i preduga prema telu, ima tu neke tiranije ili likovanja običnog života, ženske pobune protiv idealnog oblika, a ti je, razumljivo, sa sudbinom koja je samo tebi data, uzimaš u naručje i sva tvoja pohota postaje čista i čudnovato mirna i ti se smeješ kad vidiš da jednostavno i bezazleno vodiš ljubav s drugim bićem.
Noć poodmače i kucnu čas da je odvedem kući. Vozili smo trideset milja do njenoga grada. Bilo je kasno i veoma hladno. Put je vijugao između snežnih nanosa a na bregovima s obe strane puta tamnela se šuma. Ona pokaza nekoliko zvezda vidljivih u crnilu noći. Isključih farove. Ona se prestrašeno nasmeja. Spuštao sam se niz serpentine bez svetala. Obema rukama ščepala me je za mišicu, stežući je prstima, pa se smejala i drhtala dok smo se sunovraćivali, na tamnome putu tamni oblik pod zvezdama.
E.L. Doktorov, Životi pesnika
Još u oktobru sam prepisao ovo, pasus kog sam prepoznao kad sam ponovo iščitavao omiljenu knjigu.