Kroz stanušnu maglu,
ko zvetjem po staklu
dan se razliva tih.
Mislim sreda,četvrtak
il već neki od njih.
Najtiše što može,
ko sa predstave loše
iskradam se iz sna-
iz ogledala viri
jedan stari ja.
I jesam i nisam.
I želim i ne želim.
Želje je više no entuzijazma.I ne sviđa mi se to.Svašta bih,al ne izvan ove stolice.Ide mi se svuda,al ne sad.Ne večeras.Ne danas.
Ljubila bih.
Onako toplo,meko.
Mazila bih.
Više no bila mažena.
Al nikako da se natjeram pružit cijelo tijelo izvan ovog toplog brloga.
Ne danas.