Kad bi barem kišilo da imam neki razlog za ostati u kući.
I ovaj snijeg već ide na živce - kad je beba kad počinje padati onda se čudiš i neobično vežeš, kad je tinejđer čekaš da se slegne i sav je neutaživ, kad je odrastao onda je za grudanje i zabavu i gradnju dvoraca.
Kad ostari onda se opusti i počinje prljati, kad ostari još više počinje biti vrlo beskoristan, ali zrači povijesti, a onda ga treba umrijeti, nestati, ostaviti samo vlažnu zemlju iza sebe i hrpu sretnih i manje sretnih uspomena. Na kraju krajeva i mi smo samo par dana snijega u godinama koje prolaze.
Kad bi barem kišilo...
Post je objavljen 05.01.2006. u 14:42 sati.