Marketing
~naslova bez ili zuba bez....~
Kažu da se po prvom danu godine odredi kakav će biti ostatak. Ako je to istina onda zaozbiljno počinjem strahovati.
Vještac i ja smo odlučili ostati doma. Kad sam malo bolje razmislila došla sam do slijedećeg zaključka ;
Ako idemo van moramo platiti 200-300kn po osobi. U tu cijenu je uračunat švedski stol, što je super fuj, ne jedem ništa što je moglo biti na podu ili nečijim prljavim rukama, a pored toga i dva-tri pića. Što nakon silne računice ispada da osim upada moramo potrošiti još hrpu love na cugu za nas dvoje i eventualno počasiti nekoga.
Ali nije toliko problem u novcu. Bar je meni veći problem taj, što moraš obući svečanu odjeću (?!?) i stajati u super neudobnim cipelama čitavu noć (vjerujte, unatoč silnim pokušajima nisam uspjela ukombinirati marte sa malom crnom haljinom) pijane balavice ti povraćaju u krilo, tritonski likove gaze noge koje ionako bole od stajanja, a bahate sponzoruša-kučke te ošilje cigaretom najmanje desetak puta i propale odjeću, kosu i ostave trajni ožiljak na koži :) Jer proklete smrdljive gadure kada idu u lov na potencijalnog bogataša moraju zapaliti cigaretu i onda se gurati kroz gužvu. To je moj potencijalni okidač na šta sam spremna nekome i glavu otfikariti....
I kad se sve zbrojilo, zaključili smo da je bolje da ostanemo doma, uz fino vino, grickalice i pokoji dobar film. Sve dok se nismo dosjetili da bi mogli zapaliti žižu. Ono, nismo dugo pa što da ne... A majmun vidi, majmun radi :)
Loša kombinacija vina, žiže, smijanja nas je pospremila u krevet poprilično rano za novogodišnju noć a drugi dan sam bila neurozna i sva nikakva.
Gunđala sam o hrani, ovome, onome i tako sam na kraju ispekla kokice, koje su mi se u tom trenutku činile ukusnije od odojka, smjestila se pred tv i počela preživati. Ja inače obožavam kokice i mogla bi ih jesti stalno ali.... Uživanje je prekinulo krckanje, koje se činilo kao da se planina lomi i moj jauk, pljuvanje, psovanje.... Pukao mi je zub!!!!!
Pola sam progutala, pola ispljunula i prestravljeno zaključila da moram zubaru! Ja mrzim zubare!
Mala djeca bolje podnose zvuk bušilice od mene. Mene boli ono ogledalce kada ga stavi u usta a kamoli ne brusilica.
Ali kako je tako je. Danas idem zubaru, nemam pojma kako ću to izvesti, jer je ostalo malo ruševine na šta će, toplo se nadam, moći nadograditi nešto da ne budem krezubica.
Ako netko slučajno posjeduje set ovakvih neka mi pošalje da ne moram zubaru :))
Post je objavljen 05.01.2006. u 23:06 sati.