Našla sam se sa Severusom danas ispod vrbe gdje mi je donio knjige. Zahvalila sam mu tako da sam ga poljubila u obraz u trenutku kad su svi naišli (pod tim svi mislim na naše društvo). Ja sam se još jednom zahvalila (naravno ne pusom nego sam rekla hvala) i pobjegla prije nego je itko stigao išta prokomentirati.
Bila sam sretna i tužna u isto vrijeme.
Nisam imala hrabrosti pogledati Remusa u tom trenutku nego sam pogledala na brzinu Laru čiji je pogled vikao: „Šta radiš???“
Otrčala sam u sobu i sjela na krevet. Razmišljala sam šta da radim i odlučila sam se primiti učenja.
Nakon nekog vremena netko je pokucao na vrata. Ušla je neka prvašica i rekla da prof. McGonagall treba prefekta i prefekticu da dođu u njen ured.
Super, tko zna koja budala opet gluposti radi da moramo mi smirivati. A najgore od svega bilo je da ću ostat sama s Remusom. Nisam bila pametna šta da mu kažem ako pita za ono danas ispod bukve.
Na brzinu sam se spustila dolje i vidjela ga da me čeka. Izgledao je ljut i lupkao je nervozno nogom. Došla sam do njega i rekla: “Idemo“
Neko vrijeme smo tako šutili dok on nije odlučio prekinuti tu tišinu rekavši: „Smijem li te nešto upitati?“.
Kimnula sam potvrdno.
Nastavio je: „Mislim, šta si prije s Njim radila tamo, na našem mjestu. Mislim, družim se s neprijateljem... „
Prekinula sam ga usred rečenice: „Oprosti, ali On ima svoje ime. Zove se Severus. Kao drugo, to štoje Slytherin ne znači da je neprijatelj, dokaz za to je i Viconia. A kao posljednje i najvažnije, ti i ja nismo zajedno da ja tebi trebam polagat račune s kim se družim. Ako ćeš se tako ponašati, onda bolje da ne budemo niti prijatelji.“ Nakon šta sam to izgovorila pojurila sam naprijed i ostavila ga tako u hodniku samoga.
Došao je nekoliko minuta iza mene, u McGonnaličin kabinet. Šokirala me vjest da ćemo češće, sijedećih tjedan dana, provoditi zajedno vrijeme. Naime, izbila je takozvana „pobuna prvašića“ (mali slinavci su tek došli a već nešto izvode) i prefekti svakog doma moraju ih pokušat dovest u red. Mi ćemo bit oslobođeni nekih predmeta (bar tih tjedan dana) dok se sve to ne smiri.
Uh, baš se sad to moralo dogodit kad sam u svađi s Remusom. Šta ću sad?
Odlučila sam ga ignorirati koliko god je to moguće i obraćati mu se samo strogo poslovno.
Predvečer sam srela Laru koja je bila ljuta na mene. Gurnula me u stranu i izderala se na mene:
„Koji k***c radiš? Si ti normalna? Tu jedan od najvećih komada u školi pati za tobom i između ostalog ti za njim, a ti sve to odbacuješ zbog tog jednog Cmizdre!!! Sram te bilo!“
I otišla je pustivši me da razmišljam koju sam glupost napravila.
Post je objavljen 04.01.2006. u 20:24 sati.