Kao dobitnica cjelovečernjeg aranžmana La Rambla ulice,
propisujem si čašu mora, sangrije i pola Gaudijeve sličice ispod jezika.
Moja koža je ljuska ocijeđene Sagrada Familije,
pripadam zamišljenom svijetu na dnu kaledioskopa,
koračam satima bez prestanka.
Ono mi krade treptaje,
usisava mi disanje.
Zatvaram oči i sanjam: usisana u točku.
Zvučnici me opipavaju.
Nečiji glas, nečija kapa, nečije gibanje uz gibanje moje.
A onda ti!
Onda ja!
Post je objavljen 04.01.2006. u 19:03 sati.