Kao što sam planirao, jednima sam rekao da idem na planinu, drugima sam rekao da idem u tuki, a u stvari, evo me kod kuće (laštim parket), zaključan, isključio sam telefone, sedim sam, i učim, učim i samo učim.
Šalim se. U vezi učenja.
Rešio sam da ovo veče radim nešto što odavno nisam radio.
Da kuham!
Ma da, otkako sam imao najezdu parket majstora, i posle toga, uglavnom sam bio na tuđem kazanu, ili sam topio zalihe iz friza, ili sam smandrljavao nešto što se ne može zvati kuhanjem.
Prvo sam oprao sudove koje sam arhivirao cele nedelje. Uglavnom posude za spravljanje i pijenje čajeva i neskafova. Time sam sredio 15% krša u stanu, i postigao 100% satisfakcije.
Večeras, krompir na italijanski način. Italijanski my dick, kad nemam ništa od svežih travki da turim unutra. No dobro, jestivo je, čak štaviše straobalno zahvaljujući dodacima. Još ranije sam, inspirisan ovim receptom (nerealizovanim još uvek), nabavio par šmekersko-švalerskih sastojaka: kolekciju sitnih crnih maslinki i teglu paradajza sušenog na suncu (call me Jamie). Ne dočekavši bolji povod, to sam večeras načeo, načisto se oduševio ukusom jednog i drugog, i oplemenio rečene krompire.
Paralelno sa tim sam kuvao salsu romanu. Treba nešto jesti i narednih dana praznika, a nešto treba i u zalihe (zamrzivač). I u nju sam ubacio te maslinke, sa sve košticom.
Kasnije večeras, ako ne podlegnem alkoholnim iskušenjima, skinuću đanu tiganju za palačinke. Pre par meseci sam kupio svoj prvi tiganj za palačinke. Onaj sa niskim rubovima. Bilo je i vreme. Do sada sam u svemu živom vrteo palačinke, uključujući i one teške tučane tiganje za spravljanje bifteka (mora se uhvatiti sa obe ruke kada se lansira palačinka).
Posle toga, ako sve bude po planu, palačinke u tanjir i knjige u ruke. Opskrbio sam se dobrim knjigama za ove dane. Samo da nađem poziciju na kojoj ću biti najbezbedniji od zalutalih metaka alias metkova odnosno metkiju. Kad bolje razmislim, ispada da sam najbezbedniji u kadi.
Post je objavljen 31.12.2005. u 22:03 sati.