covjeku poznata najmanja mjera je pre velika da opise koliko sam daleko da ne skocim sa prozora... jos da mi soba nije u prizemlju :o)
Mislim... šta je to u ljudima? što si bolji prema njima su oni gori prema tebi... a što si ti gori prema njima to su oni bolji... a ja bi radije se upucao nego izdao moje ideale i postao svinja...
Stvarno mi dodje da sve pošaljem u jednu određenu stvar i provedem ostatak života u jednoj prostoriji za kompom dok mi ne ponestane love i umrem od gladi.
Da, da... bježanje od stvarnosti, bla, bla... al kad god ja nekom pruzam prst, on mi uzme pola tijela i odsjese ga pa uzme doma... valjda ko trofeju ili sta ja znam...
Veze, prijateljstva, posao... svugdje isto sranje... moraš bit govno, da oprostite, da bi te ljudi respektirali... pokaži dobrotu i onda si budala...
ne mogu više... jednostavno ne mogu...
Post je objavljen 30.12.2005. u 00:26 sati.