Augmentativa je bila moj ghost wrighter. Bila kažem, jer to više nije. Pametniji među vama upitat će se: "What the fuck, hoćeš reći da sve ono što si napisao na blogu…sve one visprene rečenice pune duha i humora, sve je bila samo laž kreirana u izopačenom mozgu neke ghost whrighterice?" Pa da - reći ću - otprilike je tako.
Gluplji među vama, kakvih naravno, na mom blogu nema, upitat će: "Jebote, šta je to gost rajter?" Pa da se vratimo u prošlost….
Nikad nisam volio SF, čak ni kao mali. (Istina, ja sam tako davno bio mali da je ova moja konstatacija prilično upitna, op.a.) Smatrao sam da SF čitaju oni koji vole istraživati neslućene tajne svemira, odškrinuti vrata daleke budućnosti, pojebati roboticu. Ja se nisam nalazio u takvoj literaturi a s roboticom sam već davno bio raskrstio.
Ipak, bio je jedan čovjek kojeg sam volio. Isaak Asimov – legenda SF-a i tvorac zakona robotike. Njega sam volio i rado sam ga čitao. Nešto kasnije, načuo sam tezu da je nemoguće da Asimov sam piše svoje knjige jer je toliko produktivan da jednostavno ni fizički ne može stići napisati sve što je objavljeno pod njegovim imenom. Isaak Asimov ima svoje ghost wrightere – rekli su - a ja sam se pitao o razlozima onih koji anonimno pišu za druge. Ne mo'š tako taštinu zadovoljiti a bogme ni pojebati ništa ne možeš. Da nisu pare u pitanju? Bit će da su pare….
Sjećam se pionirskog doba bloga. Rodonačelnici foruma prihvatili su poziv vrhovnog svećenika Anderlona i krenuli s tom novotarijom. Čitao sam lebovskogkoji je očajnički želio biti objavljen (s razlogom reklo bi se danas, op.a.) drito konj – koji je bio san svake maloljetnice koja može popiti 8 piva i orgazmirati istvremeno, pa onda ona cyn koja je tragala za pričom a priče je plela kao najljepši benettonov đemper. Tko ne zna placebo, najpoželjniju udavaču koja je oko sebe okupila jake snage mladih i manje mladih feministica. Pa onda whatever, dobri štreber, Jesus Quintana i ostali….
Kako naći mjesta među tim ikonama bloga? Ja sam ipak bio obični samoživi gad, krajnje netalentiran a opet..tašt do bola.
Onda sam se sjetio Asimova i krenuo u akciju. Trebalo mi je otprilike 3 mjeseca da, nakon elimincijskog natjecanja odaberem augmentativu među nekoliko kandidatkinja za mog ghost wrightera. Princip nije bio jednostavan. Nalazio sam ih na ćetu. Vi vjerojatno ne znate ali ja sam legenda ćeta. Kad ja ćetam sve pršti od miline. Ja sam najbolji ćete ever. Nisam ja nešto pametan. Dapače, prilično sam glup ali…kako da to kažem a da ne ispadne subjektivno….dakle, prilično sam lijep. To je eufemizam. U biti, mrak sam frajer. Dovoljno je bilo poslati sliku. Međutim, jedini problem je bio kako nagovoriti ćetericu da joj pošaljem sliku?!? Kako je zainteresirati i probuditi u njoj takvu želju?
Onda sam se sjetio Kundere. Na njega se sve pičke hvataju. Ili zato što im je dobar ili zato da bi ga popljuvale jer Kundera je tako passe. Pročitao sam i sve njegove knjige iz češke faze. One iz francuske faze imale su meke korice a te ne volim.
I onda bi poslao sliku a one su izgubile sve kriterije. Nakon toga, sve što bih rekao zvučalo je tako dobro, zvučalo je …njami.
Augmentativu sam privikao kad sam joj jednom, ne misleći puno, rekao da je luda kao čep. Ne znam otkud mi takva izjava, ja takvo nešto nikad ne bih rekao. Rekao bih možda "ma nabijem te na milokleez" ili slično ali luda k'o čep, sigurno sam to pokupio s nekog bloga. Uglavom, svidjelo joj se to i ponudila mi se kao ghost wrighter a da je ni pitao nisam. Čula je – kaže – od drugih ćeterica. Bio sam skeptičan u početku ali ubrzo sam shvatio da nije samo luda ko čep nego da se zna i pismeno izražavati. Kad ne pije normabel.
Naravno, dao sam joj odriješene ruke. Ja sam linearan tip, mašta mi je totalno u kurcu, kad kupujem poklone sjetim se samo cvijeća i parfema.
Željela je da joj postavim okvire ali ja sam joj samo rekao: "Raspojasaj se curo".
I raspojasala se. Smislila je bejbisiterku, djecu, putovanja, špijune (njena shizofrenija je imala utjecaja na ovu temu)… Okupila je brojne obožavatelje i naizgled bila zadovoljna s takvom situacijom.
A onda se dogodilo neminovno. Probahatila se. Kad vas mase dižu u nebesa, nužno je da vam se dogodi erekcija pa nek ste i sto puta žemsko. Probahatila se.
Ajde, ajde..nekako sam to držao pod kontrolom…ali ne zadugo jer ubrzo su počele ucjene. Ženska je toliko prolupala da mi je počela prijetiti da će sve otkriti mojoj ženi i djeci. Onoj istoj ženi i djeci koju je stvorila u svojoj mašti?!?
Vidio sam da je vrag odnio šalu i jednim britkim mailom – otkazao joj poslušnost. Rekao sam joj jednostavno da odjebe.
U početku je bila povrijeđena, šutjela je ali onda je proradio ženski gen. Počela mi je pisati komentare na blogu, izjavljivati ljubav i sl. Neke žene vole kad ih se gazi a ja se s tim nikako ne mogu suočiti.
Zadnjih par dana, kradomice je promatram na ćetu. Nudi se svima. Nudi se da bude ghost wrighter a većina i ne zna o čemu ona priča. Izgubila je kompas a ja ne mogu reći da mi nije žao.
U ime našeg prijateljstva a i kao zahvalu za sve ono što je stvorila, ponudio sam joj pomoć u pronalaženju pisca bez inspiracije.
A ja sada nastavljam sam. Ne sudite me jako. Vrijeme je za lijevu stranu. Vrijeme je za Cool.
Post je objavljen 29.12.2005. u 14:29 sati.