Evo još malo pa ponoć, na Pinku plače Rambo, džaba mu pucnjava, pukovnik ga ubedio da se preda, plače i Pukovnik. Plačem i ja, kupio sam pečeno pile da ga jedem i gledam film, ali mog filma nema, nego Rambo vileni. Pa izjedoh pile uz Ramba, a kasno je, mora da se spava, sutra moram rano na posao. Evo Rambo gotov, počinje drugi film, opet neka vojska i pucačina, Vijetnam 1969, jal je Rambo jal je Predator.
Načuo sam da će večeras na Pinku biti Eternal Sunshine of the Spotless Mind, pa sam hteo da ga na miru pogledam. Pre otprilike godinu dana sam ga gledao baš kada mi je zaborav i prolaznost bila opsesija, i bilo je malo šmrc slin jer sam se naravno pronašao u priči bez hepienda. Htedoh da ga večeras odgledam drugim očima i uporedim tangira li me išta, ali džaba mi i druge i treće oči kada filma nema.
Post je objavljen 27.12.2005. u 23:44 sati.