Mora san se javit. Da oni šta čitaju (većinon Lionsi) znaju da san živ.
Prvo da svima zaželin ugodan nastavak blagdana i puno uspjeha u dvi-iljade-šestoj... ko zna kad ću se opet vratit i objavit post... ne da mi se. Ležin, gledan tv i jeden... Najbolje! I samo da napomenen momcima, trenutno iman 93 kg and rising... Francuska salata učinila je svoje... i trodnevna karantena u DP. Još par kila za Novu i san o 100 kg u travnju i ne čini se nemoguć. (lako je nabit kile i škembu, ja se trudin nabit kile bez škembe, zato mi ide sporo...)
Ispriča bi se Lionsima za napuštanje poprišta u petak, zovu me sa svih strana, popularan san, teško mi je rasporedit vrime... Nisan se bajno provea, ka ni vi...
Triba privest ovu godinu kraju. Sa par dobrih izlazaka... Neću je pamtit po ničemu spektakularnon, pa neću ni žalit za njon... iako nije bila ni loša., ali...
2006. tribala bi bit bolja... Reka san ić na par studentskih turnira (Sarajevo, Francuska...), pa na Brazil u Berlin, pa vamo, pa tamo... Bija bi red i da završin faks... Kad bi se kvarat od mojih planova ispunija bija bi sritan... Glavno da san ja sve izplanira...
I zato sam sebi želin sritnu 2006.!!! A i vama, dragi blogovci... Puno sriće i zdravlja...
SRITNO i BERIĆETNO!!!
Post je objavljen 27.12.2005. u 23:08 sati.