zena me poslala van.
rekla je da ce ona pretraziti neku bazu podataka, a ja nek malo odmorim.
osjecala sam se poprilicno glupo.
'kak sam zgubila jebenu karticu?!', ispitivala sam se, zapitivala i propitivala...
a onda mi je sinulo.
znam da sam je imala u liftu.
a dalje vise ne znam.
pa sam otisla do lifta i slijedila svoj put nakon izlaska iz istog.
police.
nista.
knjige, koje sam prolistala.
nista.
stol!
na stolu je.
pokraj onog klinca s preglasnom muzikom u usima.
znam da je tamo.
mora bit.
al kak nac taj stol jebemu?
nasla sam ga.
nekako.
ipak.
na kraju krajeva.
bila je tamo.
friska.
moja jebena kartica koja mi vise nikad nece trebat.
vratila sam se k pretrazivacici.
'nasla sam je! bila sam je ostavila na stolu...', i sve sam joj ispricala, bez obzira na nedostatak interesa koji je pokazala.
ona mi je isprintala reference tih nekih clanaka, koji su btw sasvim za kurac, ali nisam joj imala srca rec to.
otisla sam s tim do nekog pulta.
pa su me poslali na neki drugi kat na neki drugi pult.
tamo, naravno, opet nije bilo nikoga.
pa sam usla kroz neka vrata i skuzila da je to the mjesto.
dam ja zeni popis referenci, a ona mi kaze 'za sat vremena!'.
'molim?!', samo kaj ne vicem.
'za sat vremena dodjite. bit ce spremno.'
'ne mogu. moze sutra?'
'moze.'
pa sam otisla doma.
i vratila se sutra.
'mozete mi pomoc s kopiranjem? ja ne znam koristiti stroj!', rekoh mladjahnom sladjahnom muskicu, pokraj debele zene s jako debelim naocalama.
'karticu molim vas.'
dam mu ja clansku, ali kaze on da to ne valja.
da trebam kupiti karticu za fotokopiranje.
na pultu vani.
odem ja tamo.
i vratim se.
nema nikoga.
'nema nikoga.'
pa je MSM pozvao frajera.
25 kn.
iskopirala sam pune 4 stranice.
'ovo si uzmite ako cete trebat jos kopirat.'
'oh, mislim da nece bit potrebno. ocete kupit?'
blijedo me pogledao.
'dovidjenja. hvala lijepa.'
...........................
i to bi trebala biti najopremljenija knjiznica u zemlji nam, ha?
...........................
sljedeci je tjedan dosao dan kad sam odlucila otici na policiju prijaviti izgubljenu osobnu.
dolazim ja oko 11.
pauza je, naravno, od 11 do pol 12.
izlazim i pusim cigaretu.
mrzim cekati.
ulazim pred pretilu apsisalu plavusu u pol 12.
'izgubila sam osobnu.'
gura mi papir i krici 'ovo ispunite i 70 kn biljega donesite...'
odem na kiosk po biljege.
ispunim papir i vratim se.
'niste napisali izjavu.'
'koju izjavu? ne znam gdje sam je izgubila. da znam, valjda bih je nasla.'
'morate napisati izjavu.' i gura mi papir natrag.
dopisem ja da ne znam gdje sam je izgubila.
sad je kao ok.
jebem im ja...
cujem kako je kolegica pita 'kad cemo ic jest?' i mislim si 'pa jebote sad si imala pauzu... a imas 200 kila...' i sl.
guram ja njoj papir natrag.
i tapkam svojim crvenim notkicima po pultu joj.
gleda mi u nokte.
i vidim da je zivciraju.
al necu prestat.
i ona mene zivcira.
'sad s ovim odite u narodne novine.' tu mi kaze adresu nn-a.
pitam je da di je to.
'u zagrebu.', veli mi.
'oh, hvala lijepa. dovidjenja.'
u narodnim novinama 30 kn.
bez cekanja.
za minutu sam bila gotova.
i proklela sve one birokrate koji su me naucili da kasne jer sad imam vise od sat vremena jebenog slobodnog vremena.
kupila sam si neke sitnice.
tek toliko.
i sjela na faks cekat zenu.
neku.
nije vazno.
...........................
dan nakon toga odem ja u foto onaj da mi napravi slike.
jer dobila sam dva prista na desnom obrazu, a stara slika nema pristeve.
'mozete mi napravit slike za osobnu iz starog negativa?'
'moze ako je bijela podloga.'
'valjda je. ovdje sam se slikala.'
vadim ja iz novcanika taj stari negativ, pogledam prema svjetlu i skuzim da to nije 'stara' slika, nego 'jako stara' slika.
naime, ona zadnja (otprije godinu dana), za koju sam ja mislila da je ova, je digitalna i nemam negativ.
a ova je otprije 6 godina.
ma boli me kita.
ionak ne zgledan puno drukcije.
samo mi je kosa tamna.
malo mi je bio bad vratit se na policiju s tom fotkom jer mi je ista na osobnoj koju sam izvadila 2002, a koju sam izgubila neki dan.
ali, naravno, pretila apsisala plavusa to nije skuzila.
osobna ce bit gotova za 2 do 3 tjedna.
naravno da se mora cekat.
a buduci su praznici, ne bih se cudila da je se nacekam i izvan roka.
...........................
sljedeci bad s neimanjem osobne iskrsnuo je nekoliko dana nakon toga.
kad sam morala polagati vozacki.
'nemoj zaboravit osobnu.', veli mi instruktor nakon 34. sata voznje.
'znate, nemam ju. zgubila sam ju negdi.'
'joj, joj, to ni dobro. zemite si nekaj di imate sliku.'
'putovnica mi je isto istekla. zela si bum indeks. i iksicu. i staru osobnu. i zdravstvenu. i onaj papir da mi je osobna u fazi izrade, moze?'
'moze. sve si to zemite. a najbolje bi bilo da ju najdete. pa malo poiscite jos danas.'
'budem. hvala. vidimo se sutra. djenja.'
...........................
naravno, mami i tati sam rekla da sam sve ispretrazila i da osobnu nisam nasla.
ali prava je istina da uopce nisam trazila.
jer znam da jedino moze biti medju knjigama.
a knjiga je pun ormar i nekoliko polica i nekako mi se nije dalo traziti je buduci sam knjige poslozila da lijepo izgledaju.
taj dan nakon voznje dosla sam doma, rucala, otisla do police, uzela tekicu, otvorila je i nasla je tamo.
osjecala sam se poprilicno glupo.
nalazak sam roditeljima presutjela.
ionako vise nije bilo vazno.
za 2 do 3 tjedna dobit cu novu...
te noci nisam spavala dobro.
sanjala sam da sam se sparkirala bocno 15ak cm od zute crte i da ispitivac urla na mene.
nekako sam uspjela baratati lijevom nogom, koja se malo prevec tresla.
i cijelo sam vrijeme gledala u retrovizor (uvila sam trepavice ;)) - cula sam da to vole.
sto zbog doba godine, sto zbog moga sarma, a malo i zato kaj nisam grijesila...
uglavnom,
sutra cu dobiti vozacku dozvolu.
jer otisla sam ja odmah u petak po nju.
ali mi je rekla da mi slike za osobnu nisu dobre i da trebam manje.
a kako su oni radili do 12, u 2 do 12 minute, kad sam ja dosla s manjim slikama, vise ih nije bilo.
jedina osoba, koja radi na nekakvom pultu, a da nije sizoidna lijencina, je ona zena u mojoj referadi na faksu.
treba joj dici spomenik.
i pitat je koje tablete trosi.
Post je objavljen 27.12.2005. u 20:47 sati.