Marketing
_bez naslova_
v zadnje vreme sam pootvarala dosta blogova.. stvarno se divim ljudima koji pišu potpuno iskreno, baš ono kaj misle i osjećaju.. no, primjetila sam,.ostaju anonimni, nitko nezna tko su, njihovi najbliži čak ni neznaju da imaju blog.. sad se pitam kako pisati potpuno iskreno, sve misli pretočiti u jedan post..blog.. a da ljudi znaju čiji je blog, da znaju o kome se piše.. jednostvno da te znaju.. teško, jako teško..jer svi već razmišljaš kaj budu si mislili oni koji to čitaju? kakav budu dojam stekli? i već se počne pisati s određenom distancom.. onda me pak to navodi da se zapitam, zakaj onda imati blog' zakaj imati nekaj svojeg, osobnog, iskrenog, i dati da se to svi čitaju.. tak da mislim da i oni najiskreniji nisu potpuno iskreni, u smislu, da ne spomenu sve, da neke svoje misli zadrže za sebe.. i smatram da je i to u redu.. jer ipak blog je mjesto di se more reći sve kaj se hoće, svatko od nas je na neki način pravi pravcati pisac, a sam autor more odlučiti da bude cenzuriral tekst.. u ovom slučaju i tekst i svoje osjećaje.. ja budem nastojala da pišem iskreno..baš ono kaj mislim, o bilo čemu.. nemorate se s menom složiti, ni najmanje.. svatko ima pravo na svoje mišljenje.. a svačiji je zadatak da mu omogućimo to pravo..
ps.. je, baš sam hepi, pada snijeg,:-D..
Post je objavljen 27.12.2005. u 00:50 sati.