Teško je ponekad shvatiti nečije ponašanje. Uzalud mi sav trud ako na kraju ne uspijem razumijeti zašto mi je nešto rečeno ili učinjeno.
Zaista pokušavam doći do nekog zaključka, ali nijedan nije dovoljno dobar. Ne zato što sam ja komplicirana pa mi ništa nije zadovoljavajuće, već zato što neke stvari jednostavno ne mogu shvatiti.
Znam da pišem kao da rješavam križaljku i da je teško shvatiti što ovaj put želim reći, ali tako se i osjećam.
I onda drugi dan kao da ništa nije bilo.
Bojim se da prelako opraštam i prelazim preko nekih stvari. Pitala sam jučer mamu zašto me je tako odgojila i zašto mi je uvijek govorila "molim te, šuti. Bolje je tako". Da, bolje je. Za onu drugu stranu. Za mene ne.
Žalosna sam.
Post je objavljen 21.12.2005. u 08:42 sati.