Pregled posta

Ozbiljan post o izborima

Prodjoše izbori, sa uspehom. Ko je pobedio – videćemo za 10-tak dana. U medjuvremenu bih skrenuo pažnju na par zanimljivih pitanja:

Zašto nije bilo mnogo žrtava na dan izbora?

Još od završetka prethodnih izbora traje snažna kampanja medjunarodne javnosti usmerena ka Suni zajednici u Iraku. Cilj kampanje je da ih se motiviše da izadju na sledeće izbore.

Zašto je to bitno?

Moram prvo da se kratko vratim na rezultate prethodnih izbora.

Ukratko, Irak ima tri distinktivne versko-etničke zajednice : Šiitski Arapi (60% populacije), Sunni Arapi (20%) i Kurdi, narod sa svojim jezikom i kulturom, takodje sunni muslimani (20%). Postoje i brojne manjinske zajednice, ali nijedna ne prelazi 2% populacije pa nisu puno bitne za ishod izbora.

Paralelno sa tim postoje i 3 velika politička bloka :

Ujedinjeni Irački Savez – mamutska koalicija Šiita koja je na prošlim izborima osvojila 140 od 275 mesta u parlamentu. Čine je 4 velike stranke, sve su islamske (verske), u tesnoj vezi sa Iranom jer su ove stranke postojale i za vreme Sadama, ali u egzilu, u Iranu.

Kurdski Blok – napravljen od dve moćne stranke koje vladaju Kurdistanom vec 15 godina. Te dve stranke praktično dele Kurdistan na dve interesne zone koje funkcionišu skoro kao nezavisni entiteti. Stranke su ranije i ratovale izmedju sebe, i čak je jedna od njih u jednoj prilici pozvala Sadama da joj pomogne u borbi protiv ove druge. Anyhow, sada su zajedno i na prošlim izborima su osvojile skoro 100% kurdskih glasova, a i sada ce slično da prodju. U prošlom sazivu su imali 75 mesta, ali sada ne očekujem da predju 55, jer Kurda fakat ima manje od 20% u Iraku. Obe stranke su sekularne.

Irački Ujedinjeni Front – sastavljen od 3 Sunni partije, islamske orijentacije. Ove stranke nisu učestvovale na prethodnim izborima, koje je Suni zajednica bojkotovala nezadovoljna uslovima, američkom okupacijom, bezbednosnom situacijom itd. Sada na izbore izlaze i procenjujem da ce ova koalicija uzeti bar 30 mesta na ovim izborima.

Postoji još jedna velika grupacija stranaka, Nacionalna Iračka Lista, za koju ja svim srcem navijam, jer je jedina nadnacionalna i nesektaška. Stranke članice su iz svih delova Iraka, a glavne partije su Iračka Nacionalna Sloga bivšeg premijera Alawija i moj stari favorit Komunistička Partija Iraka. Koalicija zagovara liberalne i moderne ideje i svakim danom je sve popularnija jer se bavi životnim a ne verskim ili nacionalnim problemima. Ne interesuje ih ko je Šiit i ko je Suni, već samo ko će kako da pomogne da se Irak reformiše i modernizuje. Shodno tome, ostale tri grupacije je vide kao najvećeg rivala, jer im je ova koalicija i jedini realni protivnik.

Da se sad vratim na pitanje sa početka. Zašto nije bilo ekplozija ?

Većina terorističkih grupa deluje iz dela u kome žive Sunni Iračani. Sunni su izvukli deblji kraj u celoj ovoj okupacionoj priči u 26 slika, jer su ostali bez vlasti prvi put nakon nekoliko vekova dominacije, pa su naravno besni. Taj bes se savršeno uklopio u ciljeve Al-Kaide koji se mogu sazeti u 6 reči – Udri Amera gde god ga vidiš. Borba ima i versku podlogu, jer su sve terorističke grupe inspirisane borbom za očuvanje Islama koji je ugrožen od strane agresivnih zapadnih bezbožnika. Ovim gerilcima je Irak došao kao poručen, jer su konačno dobili priliku da ubijaju Amere na dnevnoj bazi, a da pritom imaju i sigurno utočište medju lokalnom populacijom.

Upravo iz ovih razloga dolazi inicijativa da se Suni populacija izvede na birališta. Logika je da se Suni uključe u drzavne organe, da im se da sansa da odlučuju o svojoj sudbini, i da će na taj način da polako krenu da se udaljavaju od terorista koji ipak imaju drugacije ciljeve. U ovoj kampanji su učesvovale ne samo Zapadne zemlje, vec i kompletna Arapska liga, Ujedninjene Nacije i mnoge druge organizacije. Kampanja je bila dosta uspešna, i najjači argument je bio – ako opet ne izadjete na izbore, opet će Šiiti da vam kroje kapu. Otud fenomenalni odziv u Suni regijama, oko 80% u Faludži na primer.

Zašto teroristi ipak nisu sprečili izlazak na izbore?

Zato što su i sami političari. Oni takodje računaju na podršku lokalnih jataka, u suprotnom bi ih Ameri istrebili u roku od 7 dana. Dakle, vec mesecima je jasno da narod hoće da glasa, i teroristi su mogli samo da posmatraju pobedu demokratije tu u sopstvenom komšiluku. U par slučajeva su obećali i zaštitu glasača (od koga?) iako zvanično ne podržavaju izbore jer ne veruju u demokratiju već samo u Boga.

U svakom slučaju, izbori su sprovedeni uspešno. Nije bilo kradje glasova, ali je bilo zastrašivanja birača u svim delovima Iraka. Naročito je na meti bila ta umerena sekularna koalicija, jer ih svuda vide kao najveću opasnost za budućnost Iraka, na isti načina na koji je Ante Marković bio opasnost za Jugoslaviju. Alawi je podjednako omražen medju Suni i Šia političarima, kao što je Antu podjednako mrzeo i srpski i hrvatski establišment. To je suguran znak da iza tog čoveka stoji kvalitet !

Jasenka i ja smo obišli dva biračka mesta. To mi je uvek najlepši deo posla. Odaberemo dve škole za posetu, pomolimo se Marksu da zlikovci nisu odabrali baš te dve za dizanje u vazduh, i krenemo u zezanje. Kada udjemo na biračko mesto momentalno prestaje svaki dalji razgovor i sva pažnja se usmeri ka nama. Ljudi nas gledaju sa radošću i čudjenjem. Jako im je drago kad stranci dodju u posetu i generalno Iračani su ekstremno prijateljski raspoloženi prema strancima, ma koliko ovo groteskno zvučalo. U isto vreme se u čude našoj ludosti da u po bela dana dodjemo mečki na rupu. Malo nas se i plaše jer im nije do kraja jasna uloga posmatrača, pa nas doživljavaju kao neke šefove koji su došli da ih nadgledaju. U svakom slučaju, zabava je potpuna. Birači nam mašu, pokazuju nas svojoj deci govoreci im nešto što nisam mogao da razumem ali prepostavljam da je bilo – vidi sine strance, to su oni sa televizije.

Da zaključim, ja sam stvarno optimista. Ne verujem da će sad odmah nakon izbora svi da se uhvate u kozaračko kolo i da zaborave na stare razmirice, ali zaista vidim da je moguće napraviti dobar sistem u ovom haosu i čini mi se da su i Iračani čvrsto odlučili da pokušaju da žive normalno.


Post je objavljen 18.12.2005. u 12:34 sati.