Marketing
korice od krumpira osvajaju svijet
moj brat se zove marko. on je moj brat. mi živimo u istoj kući. često se zezamo. i onda se smijemo. skoro nikad se ne svađamo. samo on mene voli tući po glavi. pokušala sam zvati plavi telefon ali on je prerezao žicu od svjetiljke pa nisam mogla. mnogi ljudi povezuju moje ludilo sa time što on mene tuće po glavi. ali ja ne mislim tako. danas sam išla u dučan po čokoladu i on je išao samnom samo zato da mi pridrži vodilicu od psa dok ja to kupim u dučanu. baš je dobar. al mu nisam dala čokolade. mmmmmmmmm. čookoolaadaaaa. enivej, on voli zelenu boju i struju. od kad je bio mali volio je gurati prst u utičnicu. danas je profić u tome. dakle, ako vidite nekog čovjeka od 18 godina sa kosom ko da ga je stresla struja, znat čete da je to moj brat. i on voli pauke i želi si nabaviti tarantulu pa bi je šetao na vodilici po vani. valjda. nikad mi baš nije bilo jasno kaj će s tim paukom. e da, i često je smiješan. the end
jeste ikad imali gljivice? al na nekom posve i nadasve normalnom mjestu. e kaj bi bilo da dobiješ vrganj? ili muharu? jel bi preživio? i ako bi, jel bi se ljudi okretali za tobom na ulici? hm.
idem sad napraviti dva koluta u naprijed i u natrag.
Post je objavljen 18.12.2005. u 00:16 sati.