Bili su blagosloveni svi časovi
što smo ih zajedno proveli,
svi zajednički hleba zalogaji;
kroz mnoge mutne dane i jeseni
ono proleće još sjaji.
Blagoslov bio je svaki pogled
kojim si me ikada obdario
i svaki topli izraz tvog lica,
i roj svih onih prolaznih sitnica
milošte punih.
Nijednoj livadi nije toplota sunca
bila toliko slatka
koliko meni tada tvoja ljubav.
I dan i noć i nedelja činila mi se kratka
kad sam s tobom.
Bila mi je uza te uvek topla duša
kao zemlja tek uzorana.
Čini mi se da sam u ono doba
bila lepa i srećna svakog dana.
Bilo je sve kao u snu devojaka.
Čini mi se da si se na mene uvek osmehivao
da nijedan dan s tobom nije ružan ni prazan bivao;
da su neprimetno tekli časovi
i kad se radi i kad se odmara.
Prepun i sladak bio mi je život tada
kao plod nara.
Bilo je sve kao u snu devojaka.
Kud god smo zajedno išli,
zemlja nam je cvetala i rudila.
I da se još jednom rodim,
opet bih one dane zažudila.
Desanka Maksimović
Uz zahvalnost dragoj Nataši za sve lijepe, zajedno provedene dane...
Vedran
Post je objavljen 17.12.2005. u 22:24 sati.