Znam se veseliti svemu i svačemu. I zbog sebe i zbog drugih, čak i zbog potpuno nepoznatih ljudi. Ili onako, polupoznatih. Ali, postoji jedna stvar koja me najviše veseli. To su male bebe.
Vjerojatno će se netko pobuniti, al ja bih najradije da su sve ženske osobe stalno trudne i da ima svugdje malih beba. Čim više tim bolje.
Goldeneye je pisao o tome kako se na blogu u zadnje vrijeme dogodio pravi baby boom. Strašno sam sretna zbog toga, pogotovo zbog naše trudne divljakuše i Moon, koja je već u bolnici i čeka bebača da se odluči i izađe :))
Ne samo na blogu i u mom recimo pravom životu je u zadnje vrijeme dosta trudnica i malih beba. Dvoje kolega su dobili bebače, jedan čeka bebu, a od jednog je čak i punica neki dan rodila malu Katarinu :))
Ta punica je moje godište, pa sam isprva bila u bedu zbog toga. Ono, stara sam ko nečija punica...je da je žena jako mlada rodila i je da se njena kćer jako rano udala, al mi je svejedno ružno zvučalo da sam stara ko nečija punica. Nedavno je rodila i ja više nisam stara ko punica, nego kao mlada mama :)))
Negdje na proljeće sam bila i strašno vesela zbog jedne male Djurdjice, koja se inače zove mislim Gabrijela, čiju mamu čak ni ne poznajem osobno. Ali tata mi je prilično blizak i sretna sam bila zbog njega. To im je drugo, željeno i planirano djetešce. Ma prekrasno :)))
Nekih par mjeseci kasnije je moj Arthur uzbuđeno zavikao:
- Nenad nam je rodio!
Rekoh, nisam ni znala da je bio trudan :) Oni su isto dugo čekali bebu i dočekali :)))
Nekako u to vrijeme je i moj prijatelj Ruda objavio da napokon čekaju bebu. Pokušavali su dugo godina sve i svašta, ali nije išlo. Umjetna oplodnja, kojekakve pretrage, redovite injekcije...sve što moderna medicina nudi da bi pomogla takvim parovima koji žele imati djecu, a ne ide. Nije išlo puno puno godina, iako su po meni, idealni za roditelje. Čudno to netko odozgora složi...a onda se predomislio i moja draga Ana je zatrudnila. Iz čistog mira :) Dobro, ne baš iz čistog mira i Ruda je imao udjela u tome, ali bez ikakvih medicinskih podstreka. Bila sam sretna kao...kao...mladi mjesec :))
Znate, kad nekoga volite i drag vam je, onda mu želite svaku sreću i kad im se željeno ostvari jednostavno morate biti sretni zbog njih. A ja Rudu i Anu jako volim :)))
Trudnoća je bila rizična, termin oko Božića...
A onda prekjučer, zvoni mi mobitel i Rudin glas kaže samo:
- 4 kile, 53 cm, sin..
Tuka, nisam mogla izreći niti riječi koliko sam se od sreće rasplakala. Niti Ruda ništa nije rekao, on je plakao s druge strane mobitela. Poklopili smo i za nekih par minuta dok smo se malo došli k sebi, razgovarali smo opet. Vrlo nesuvislo, ali sretno. Kao nek javim dolje, našim prijateljicama u Split i Dubrovnik. Pokušala sam se malo nadoći, pa ću prvo nazvati moju Priju, a zatim Ely. Koliko sam se nadošla najbolje pokazuje prva rečenica koju sam izrekla:
- Prijooo, prijooo... upravo smo postale TATA !
Eto i sad, privatiziram vlastiti blog i želim objaviti da sam strašno sretna zbog tolikih beba i da sam i ja, napokon, postala tata :)))
Post je objavljen 16.12.2005. u 08:31 sati.