Marketing
Počelo je! "Priča bez kraja"
Priča prva:
Ma nešto prestrašno i predivno i sve to nekako baš, ono, kuš? ne? Ma daj, pa genijalno!
Bila je rečenica koju sam izgovorila Zvrku u nadi da ću ga zbuniti! Al ne! On je krenuo ko papiga zamnom:
"Ma" veli on
ja: kaj ti to znači "ma"!?
Dem: pe-stasno!
Ja: Daj me nemoj zezati ti jedan mali posranac! ;-)
Dem: posjanac! ( i umre od smijeha)
Dem: kuis? (kužiš?)
Dem: mama, bise noka (mama briši nosa-njemu)
ja: kaj si opet sav šmrkavi? pa ko bu tebi sve te baukače izvadil? Ha!??
Dem: mama!
ja: je naravno da budem ja, a ko bi drugi?
Dem: tata! tata vadi bakaca!
ja: da, baš bu tata sad došel s posla tebi baukače vaditi! Moš mislit!
Dem: umire od smijeha i uzima još maramica iz paketa i sam si vrijedno briše nos, naravno onak ko sa grudom, a kad neuspije, onda ležerno gurne prst u nos i počne čeprkat...
ja: a kaj sad kopaš taj svoj krupmir od nosa?
Dem: nok-kumpil! bakača vadi mama! Mama bise demu noka, Dem nemoze.
ja: rastopim se od tolikih riječi i naravno da mu obiršem nos, i još smo i puuuuuuno blaga izvadili van da nemora više gurat prstiće. Dogovor jwe pao da se nok (nos) ne kopa i da je to ružno (naravno do slijedeće prilike kad bude ga škakljalo nekaj).
Priča druga:
Vikend. Malo sam uhvatila tajm-off vremena i radila-ništa! (jupiiii), i uvalila Zvrka tati, naravno da je odmah krenuo tati sa knjigicama i: tata cita! Juzno pace! Petaj Pan! Macak u cimicama, cita tata, cita! I kad je tata sve pročitao i izgestikulirao u skladu sa pričama, opet će Dem: tata cita jos! Na to se dosjetio tata: Ajde sad Dem čita medi priču!
I viš vraga! Srećom, imali smo diktafon pri ruci i uspjeli snimiti podosta te priče koju je Demijan pričao medeku! A sad si morate i predočiti sliku: Dem sjedi na našem velikom krevetu među hrpom knjigica i slikovnica, oko njega par igračaka i glavni slušač: MEDO velik nekih 15-stak cm u Demovim rukama i otvorena knjigica iznad koje drži dotičnog medu. "Čita" on, čita medi, pa stane i uhvati medu iznad knjigice i nos mu tura na slikice koje mu pokazuje! Malo jendu malo drugu malo ljevo malo desno. Pa opet počne čitati držeći medu...
Ta slika mi se tako urezala da mi još uvijek skakuće pred očima, a pogotovo njegovo pričanje priče koje je sve češće i životnije, sigurno će postati profesionalni čitač priča za svu populaciju (i živu i imaginarnu)!
Postaje moj "mali princ"
Ma nešto prestrašno i predivno i sve to nekako baš, ono, kuš? ne? Ma daj, pa genijalno!
Bila je rečenica koju sam izgovorila Zvrku u nadi da ću ga zbuniti! Al ne! On je krenuo ko papiga zamnom:
"Ma" veli on
ja: kaj ti to znači "ma"!?
Dem: pe-stasno!
Ja: Daj me nemoj zezati ti jedan mali posranac! ;-)
Dem: posjanac! ( i umre od smijeha)
Dem: kuis? (kužiš?)
Dem: mama, bise noka (mama briši nosa-njemu)
ja: kaj si opet sav šmrkavi? pa ko bu tebi sve te baukače izvadil? Ha!??
Dem: mama!
ja: je naravno da budem ja, a ko bi drugi?
Dem: tata! tata vadi bakaca!
ja: da, baš bu tata sad došel s posla tebi baukače vaditi! Moš mislit!
Dem: umire od smijeha i uzima još maramica iz paketa i sam si vrijedno briše nos, naravno onak ko sa grudom, a kad neuspije, onda ležerno gurne prst u nos i počne čeprkat...
ja: a kaj sad kopaš taj svoj krupmir od nosa?
Dem: nok-kumpil! bakača vadi mama! Mama bise demu noka, Dem nemoze.
ja: rastopim se od tolikih riječi i naravno da mu obiršem nos, i još smo i puuuuuuno blaga izvadili van da nemora više gurat prstiće. Dogovor jwe pao da se nok (nos) ne kopa i da je to ružno (naravno do slijedeće prilike kad bude ga škakljalo nekaj).
Priča druga:
Vikend. Malo sam uhvatila tajm-off vremena i radila-ništa! (jupiiii), i uvalila Zvrka tati, naravno da je odmah krenuo tati sa knjigicama i: tata cita! Juzno pace! Petaj Pan! Macak u cimicama, cita tata, cita! I kad je tata sve pročitao i izgestikulirao u skladu sa pričama, opet će Dem: tata cita jos! Na to se dosjetio tata: Ajde sad Dem čita medi priču!
I viš vraga! Srećom, imali smo diktafon pri ruci i uspjeli snimiti podosta te priče koju je Demijan pričao medeku! A sad si morate i predočiti sliku: Dem sjedi na našem velikom krevetu među hrpom knjigica i slikovnica, oko njega par igračaka i glavni slušač: MEDO velik nekih 15-stak cm u Demovim rukama i otvorena knjigica iznad koje drži dotičnog medu. "Čita" on, čita medi, pa stane i uhvati medu iznad knjigice i nos mu tura na slikice koje mu pokazuje! Malo jendu malo drugu malo ljevo malo desno. Pa opet počne čitati držeći medu...
Ta slika mi se tako urezala da mi još uvijek skakuće pred očima, a pogotovo njegovo pričanje priče koje je sve češće i životnije, sigurno će postati profesionalni čitač priča za svu populaciju (i živu i imaginarnu)!
Postaje moj "mali princ"
Post je objavljen 15.12.2005. u 11:50 sati.