Branko je moj muški best prijatelj.Znamo se još iz osnovne škole.Zna sve o meni,šta volim,šta ne volim,kako se ponašat prema meni u određenim situacijama.Neke stvari kuži bolje od ženskih prijateljica.
Ja se jako dobro osjećam u muškom društvu i nije mi bed kad sjedim sa njih petoricom na kavi a ja jedina cura.Nisam nikad bila od onih cura šta bi se isključivo družile samo sa curama a u muškom društvu zanijemile.Super je imat muškog frenda jel oni nisu opterećeni kao mi cure sa nekim bezveznim stvarima,neće lagat o nečemu što je meni jako važno,iskreno će mi reći ako mu se nešto ne sviđa taj dan na meni i sl.A meni je to super jel volim da su ljudi iskreni prema meni o čemu god se radilo,a ne da me lažu i muljaju,makar to bile sitne laži.Jednom mi je jedan frend Marko rekao da sam ja tipičan tip cure koja može bit best frendica dečku i znat kako se ponašat u svakoj situaciji,a da za to nisu sve cure.
I da,vratimo se mi na Branka.Sve do neki dan o ovome nisam ni pomislila,ali zadnjih par dana mi se to stalno mota po glavi.Do kuda ići sa najboljim prijateljem?Šta ako to preraste u nešto više od prijateljstva?I šta je sa prijateljstvom nakon prekida veze?
A za ovakvo razmišljanje moram zahvalit @lazy daysleeperu koji mi je stavio bubu u uho.I sad mi to neda mira.I još je tu i jedan komentar koji mi je lazy ostavio u nekom od prijašnjih postova:"who makes better lovers than friends?"
Ne znam ni sama,poprilično sam zbunjena.Da mi je netko ovo spomenuo prije tjedan dana,da će mi se ovakve stvari motat po glavi,rekla bi mu da je poludio i da nema šanse.A vidi me sad!
I on i ja smo trenutno solo.Viši je od mene (što kod mene igra veliku ulogu),meni je zgodan,nije moj tip dečka ali mogao bi proć,zašto ne?I zna sve o meni,isto kao i ja o njemu.Volimo se (premda je to sve naravno na prijateljskoj bazi),nije nam ni u jednom trenutku neugodno bilo šta iskomentirati,reći onom drugom.Neki dan smo sjedili na kavi i on se je ponašao ko' zadnji majmun.Ja ga nisam fermala pol posto a njega uopće nije bilo briga.Takve gluposti je radio šta bi vjerovatno izvodio možda pred jednom ili dvije osobe.Stvarno mogu reć da sam bliska sa njim ali zašto sam počela razmišljat opće o njemu na bilo koji drugi način osim kao na prijatelja.Iskreno se nadam da ću se sutra probudit i da više neću o ovome ni pomislit.
Šta bi on rekao na sve ovo?Kako bi to iskomentirao i da li bi se stvari promijenile među nama?Bi,to je neizbježno,zato će to ostat samo na ovome,taj čudan felling će me proć za koji dan i sve će bit ko' i prije.Ali još mi nešto nije jasno.Zašto sam mu danas,kad mi je poslao poruku da idemo na cugu,slagala da sam u gradu a bila sam doma?
A šta bi na to sve rekli zajednički prijatelji?Mislim da ni on ni ja ne bi mogli živjet od silnih komentara i zadirkivanja.
Imam svoje starce za primjer ovdje.Oni su isto bili frendovi,ne najbolji kao Branko i ja,družili se,izlazili i prohodali.I sad su u sretnom braku već 21 godinu.
Ali mislim da rijetko kad takve veze uspijevaju,pogotovo ako su best frendovi u pitanju tako da ću se ja svega toga ostavit.Mislim da mi je to najpametnije.
Ne znam,što više pišem ovaj post mislim da je bila glupa ideja opće počet pisat o tome.
Danas se i ne osjećam baš dobro...ugodno...lijepo.Ma znate,kad imate onaj feeling i kad se osjećate ružno i šugavo.I da bilo šta napravite od sebe taj dan nema vam pomoći.Da se uredite,našminkate...bilo šta.E baš se tako ja danas osjećam.A ne sviđa mi se to.Još sam nesretna jel bi trebala na dijetu da skinem koji kilogram.Budem,budem,samo da to riješim sama sa sobom pa ću krenut.