Neki dan došao nam je Hreno iz Pešte. Našli smo se u gradu. Baš je nakupovao bijelih čarapa na pijaci. Sve ih je potrpao u neku prozirnu vrećicu.
- Hreno, bogati, rekao sam mu - pomalo zabrinut za njegov imidž i nimalo za svoj, izgledaš ko neki Hercegovac-gastarbajter.
- A kak drukčije da izgledam? – uputio mi je retoričko pitanje.
- Čovječe – jakna ti je puna fleka.
- Povraćo sam jučer.
- Onda ok.
Nije lijepo čovjeku prigovarati na flekavoj jakni, ako postoji dobar razlog za flekavost. Dogovorili smo se da se nađemo navečer u hramu ugostiteljstva. Mala rasprava o tome hoće li piti ili će doći autom je zaključena zaključkom da uopće i nije toliko hladno. Ja sam ipak došao autom – sjetio sam se da je brat Apstinencijo upravo u fazi po kojoj je i dobio ime, te da će nam poslužiti kao vozač. U birtiji smo zauzeli strateško mjesto poviše lijevo od ulaza. Pregled situacije je ono što čini razliku između stratega i budale.
- Štaš pit – upitao sam brata Empatičnog.
- Ja plaćam
- Dajjaću
- Meni je šank bliže
I tu sam prestao uvjeravati svog dobrog prijatelja Hrenu. Njemu je bliže šank - on plaća. Znao sam i zašto. Hreno će iskoristiti ovaj presedan da bi, kad dođe možebitna djevojka, potegao argument da njemu pripada – jer joj je bliže. Tako i bi. Nakon četvrte čaše gin-tonica njemu i trećeg piva meni ušetala je lijepa Mala Plava. Moje, moje, moje! – počeo je šaptati mi na uho škrgućući zubima. Dobro je prijatelju – rekao sam i posegnuo za pivom – men moje, teb tvoje. No umjesto da gledam kako to radi master-at-work – doživio sam šok.
- Da li si ti Hreno? - Upitala me je Mala Plava.
- Ne, ja sam Hure.
- Aaa - ti si onaj filozof što ne zna s djevojkama.
- Ovaj... da, a ovo je moj prijatelj Hreno – rekao sam i diskretno prepustio mjesto Onom-Koji-Je-Odabrat.
- Ijaoooo – počela je cičati mala plava s velikim sisama koje ja nikad neću imati u ruci – pa nisam znala da si toliko zgodan.
- U redu je – odgovorio je Hreno savršeno mirno, tko zna koji mu već put prilaze.
- Super su ti tekstovi.
- Super su ti sise.
- Jao – hoćeš li pisati o njima?
- To ću dati bratu Huri da odradi – ja ću se malo poigrati.
- Jao Hreno, mogu te zvati Hreno, sanjam kako meni posvećuješ tekstove.
- Hoću dušo, hoću – rekao je brat Hreno i krenuo joj palcem skidati trepavicu koja joj je pala na usnu.
- Mmmm – cuclala je mala.
- Bok prijatelju, plati cugu, sad nemam vremena – rekao je razboriti brat Hreno i s rukom na maloj prćastoj guici krenuo prema van.
- Jebote, pomislio sam, pa ja sam ga dovezao – di će na ovu hladnoću?
- Di ti je jakna?
- U desnom džepu – odgovorio sam. U moj auto – eto di će. Hoće li joj barem reći da je to moj auto – možda ima neku prijateljicu koja pada na aute – počeo sam se neutemeljeno nadati.
A lijepo mi je rekao brat Hile – dok im ti pišeš pjesme, drugi s njima spavaju. (Dobro brat Hile nije rekao spavaju, ali ni ja ne pišem pjesme)
Hure
Post je objavljen 13.12.2005. u 18:09 sati.