Riknuo mi je prije par tjedana daljinski od tv-a.. prvo sam mislila da su baterije, ali nešto je krcnulo unutra i sad dok ga tresem zvuči ko zvečka.. pogledala sam ga milo i rekla ''dragi... razvalila sam te ko beba zvečku!..''... (samo mi je slatko namignuo svojim crvenim gumbićem.. ne znam zašto..) dugo mi je bio partner u noći, jest da je naš odnost bio više robovlasnički nego partnerski pošto je klikao na svaki moj mig... kaznjavala sam negovu usluznost padanjem s kreveta, stolice, stola... čak ni slobodni padovi sa ozonskog omotača mog gornjeg kreveta (koji odbijam dat odrezat jer se već 2 godine selim.. hehe.. a i odjeća, nakon napornog dana nošenja, mora imat svoje mjesto odmora u kojem će se relaksirati sljedećih vjecnost dana...) nisu slomili njegov duh...
i tako jednog dana ''klik..''.. nista.. ''klik.. klik..'' u nedoumici... nista.. dok nije nastpilo blago panično klikanje ''klik! klik! klik! ajde radi!!!.... klik! klik! klik! zašto ne radiš??!!''... biiip... prekid programa.. čudan zvukić dok ga tresem.. melt down... RIP dragi moj...
.. dani prolaze.. ono malo što sam je gledala sada je gone with the wind.. totalno otuđenje od televizije, postala sam primorana druzit se s ljudima.. (hehehehehehe...)... hrt, rtl, nova.... some day, some where our paths will cross again... =(( :P
anyway.. my point... neke glupe stvari u svojoj su malenkosti i beznčajnosti zapravo ''bitne''.. začin daje okus juhi.. ovaj svijet je zapravo totalno bezvezan bez daljinskih upravljača.. ah taj komformizam!
….ali zaista... zamislite agoniju dizanja iz toplog kreveta u hladnoj noći, dolaska do tv-a i ručnog mijenjanja programa….... e pa, Welcome To My World…!!!
=)))
Post je objavljen 13.12.2005. u 13:17 sati.