Ribe imamo već dugo. Pisal sam i o dolasku mačka (jadan naš micko nije nam se vratil) i o starom pesu i o novoj pesekici i o kornjači i o ribama, al već dugo nisam spominjal ribe. Kad su krepavale kupovali smo nove i tak to. Kad su prvi put imale male, otišli smo na more. Nakon povratka nije ih više bilo. Taman je zahladilo i valjda ih je to dotukolo jer nisu bile u akvariju sa grijačem. Onda su drugi put imale male, zapravo bijela je imala par komada. Ostala je jedna i nju smo neki dan preselili iz rodilišta među velike. Danima već narančasta i bijela imaju ogromne škembe i već smo mislili da preveč jedu. Jer nemamo muških. Pošto su nam objesnili u jednom pet-dućanu kakve repove imaju muške ribice. Odozdola izdužene. A naše su sve ženske. Valjda.. Uglavnom danas ujutro kad sam im upalil svijetlo da ih nahranim, bilo je dvadesetak malih. Nismo ih prebacivali u rodilište jer ih je previše i bilo mi je na knap zbog posla. A nakon sat-dva zvala me zakonita da mi javi da ih ima prek trideset. Kad sam navečer došel doma, nakon posla i plivanja, išel sam videt dal ih još ima. Ne napadaju ih velike, čak niti čistači nemaju kanibalske (ma ribojedačke pošto nisu ista vrsta) porive. I bilo ih je, preko pedeset... Sad već kemijamo kolko bu uh dobila sestra, kolko frend od male a kolko bumo veći akvarij morali kupit.. Veće su nego prvi i drugi put, al i dalje izgledaju ko spermići..
Post je objavljen 12.12.2005. u 21:21 sati.