Evo sad me drži neko happy raspoloženje opet, opet i opet u tom faking periodičnom ponavljanju ;) Neznam, volim se smijati, ludirati i izvoditi blesavoche na koje se svi rado nasmiju… Volim biti u središtu pozornosti i svi me znaju kao onu sa ludim ponašanjem i još luđom frizurom… A šta mogu? No, da ne skrećem sa već ionako skrenute teme :) takvo raspoloženje me drži jer sam se napokon riješila jedne blah obaveze na duže vrijeme… Jupiiiiiiiii…………eeeeeeee………. Ljudi fakat sam happy. Iako umjesto nje imam hrpu, masu, nakupinu (fuj ovo me asocira na nešto gadno, bljutavo) , malo brdo, planinu, jebote cijeli Mount Everest drugih obaveza u vezi škole, apsolutno me ne zanima. Zašto? Jer uskoro ću se i toga riješiti! Čak ovaj petak! A zašto? Jer onaj drugi tjedan su nam obećali nema NIKAKVIH, ali za ozbać NIKAKVIH ispitivanja… Samo učenje, učenje, učenje….a to je sasvim okej jer koliki su masakr motornim ispitima izvršili nad nama jadnicima imaju da nas puste na produžene praznike! E točno tako!
Buahahaha….sada sama sebi zvučim kako kakva osnovnoškolka iz 6 razr koja jedva čeka, jedva, jedva, jedva da završi škola da se može ići igrati sa svojim malim prijatejicama na snijegu sa Barbie lutkicama… jeee…… Cccc….koje je to bilo doba… Ajme šesti razred! Još ga se sjećam u magli, onako… Mislim da mi je tad bilo fora jer smo bili najstariji u svojoj smjeni. Ah, ponekad mi i nedostaje, onako, na mahove, osnovna škola jer bila je lakša, ali s druge strane što više idem u srednju kraj sveukupnog školovanja je sve bliži! Svoj razred nikako ne mogu zamisliti kad budemo maturanti… i ovako mi svi užasno jako nedostaju kada je vikend ili praznici, a kamo li neće kad se više ne budemo vidjeli u školi… Biti će mi jako teško… Za ove iz osnovne mi nije bio nikakav problem, često smo se viđali, a i sada se viđam sa nekima, sa svojim najdražima… Oh, sada sam pala u neko nostalgično raspoloženje… E a sada vidite sav ovaj tekst što sam natipkala?!? E pa ljudi moji to sam vam natipkala sve iz glave u jednom potezu, prsti mi samo klize ko po *ebenom loju a ne po tipkovnici. Nemam blage odakle mi tolika inspiracija…
Ah, sad sam stala. Došla je ona pjesma koju imam tu sa desna na blogichu… Volim te, djevojčice… He, he sada sam opet nostalgična, ali ovaj put sa dodatkom zaljubljenosti…mmm… Ovaj vikend sam samo štrebala… Dobro ne cijeli, u petak sam do kasno bila vani, vidi se i u komentarima, ali u subotu nisam mogla.. sva sam bila slomljena pa sam se prisilila da se uhvatim knjige – nije moguće… Čovječe pa ja sam učila?!? E za to se moram nagraditi… Hm, kupiti ću si novi killer… Ovaj stari mi se sav raspao… I pocrvenio…
Stekla sam neko samopouzdanje otkad sam otvorila ovaj blog. Shvatila sam da će uvijek biti ljudi koji će me voljeti, koji će me mrziti, a i neki koji me vole, ali to ne pokazuju. E ove zadnje nabrojane (bila napisala nabrijane, no to je bio tipfeler. Tipfeler, ali smiješan :) ) Uglavnom, oni me tako čine zbunjenom (još više nego što sam inače). Prema njima se ne znam ponašati, jer ja zapravo i nisam sigurna dali me vole ili ne… Jako mi je stalo do mišljenja drugih ljudi. Previše, i to me čini tako tužnom…
Imam jednu malu molbu koju vam ponavljam sto puta ali vi ili to preskačete, ili ju neznate ispuniti ili čak ni ne pročitate moje postove… buuuu… (a kažete da me volite čitati) uglavnom, ta molba je sljedeća : pomozite da si stavim background sliku…. Ajmo jedna akcija „pomozite ludoj blogashici“ i skupimo se svi zajedno…. Ajmo ljudi uveseljavam vas (kako ste vi i sami rekli) a ne bi mi pomogli… Molim vas :)
Mislim da ako još što natipkam bilo bi puko pretjerivanje…pa evo, onda neka bude kraj, iako ima još toga što bih htjela natipkati ali nema veze, ču drugi put…
Kizz svima i budite što više happy…….dok ne dođe depresija….a nju zagrlite što više možete :)
P.S. Ovo je jedna od rijetkih postova koji mi se sviđa :p aj još jednom kizz!!!!
Post je objavljen 12.12.2005. u 20:28 sati.