Kad malo bolje pogledam, e je mi neki naslov. K'o da bebe mogu bit' velike. Ili rasprodaja zimskih kaputa. K'o da ima ljetnih. Kopiram Pervana:)
Nego, što htjedoh reć'? Ah da. Daklem.. Cure moje drage, ne znam da li ste primjetile, ali ja sve više muškaraca viđam kako šeću svoju dječicu. Odem u kupovinu, a ono sve vrvi mladim mirisnim mljac taticama koji šeću svoje potomstvo i tepaju im: 'Ljubavi hoćeš da ti tata kupi xy?' Stvarno, nema ljepše slike. Odmah zamišljam svog muškarca kako radi isto:) Kad se, mi curke, nađemo na babinjacima, a imamo muževe/dečke, slušamo kako bi oni htjeli dječicu. Nekako je biološki sat počeo njima kucat prije nego nama. Nekada (dobro, ima toga još i danas) su se žene služile tim trikičima da zadrže muškarca, a danas oni nas mole: 'Ja bi' jednu malu tebe...' Kuda ide ovaj svijet. Moj muž prvi. Prvome je palo na pamet da bi se mogli ženit:) Nakon par godina nagovaranja: Ajde dobro, kad baš inzistiraš:) Nije baš da je meni bilo mrsko, ali onak', da me zovu gospođa.. bljuf. E, kad smo to riješili, sad je u drugoj fazi. 'Znaš baš bi mogli imat dječicu.' Reko', ček' malo... ja ipak imam sedam godina manje, moj biološki sat još stoji.. Kak' lažem, ma strah me rađat', debljat' se i tak:) Iako... Sve su mi slađe te slikice mališa s tatama, priznajem.. Sjedim na kavi i gledam jedna kolica iz kojih vire par plavih okica... K'o da su od mog muža:) Joj, ak ispadne tak sladak mogli bi odmah na posao:)) Bliži se kraj radnog vremena, žurim doma, mah, mah!
Post je objavljen 12.12.2005. u 15:44 sati.