Sigurna sam da ste se 10000 puta našli u ovoj situaciji...koliko ste puta bilo suočeni sa činjenicom da morate birat između prijatelja i voljene vam osobe...hm...da li otići s prijateljima van i dobro se zabaviti jer njih poznajete godinama ili provesti ugodnu večer sa vašom boljom ili gorom :D polovicom...
Eh ja sam shvatila da nikad neću stavljat voljenoga ispred prijatelja,joj znam,znam...."nikad ne reci nikad"...ali kad je tako.Mislim,kad moja prijateljica odbije šetnju i ugodan razgovor samnom..i ode s osobom koju pozna mjesec dana,zapitam se koliko je ona spremna riskirat kad sam ja u pitanju.I da li joj uopće nešto i značim?Zar sam ja tražila previše?Stvarno kako li se samo ljudsko društvo pokvarilo...ajme...pa meni to nije jasno...ljudi su postali tako plitki,ne razmišljaju...
A znate što najviše mrzim???kad se kaju...pa kad mole da im oprostiš!E to mi je nešto najgore,ono pužu,preklinju....e milo moje šta nisi o tome prije razmišljala??Naravno da im oprosti,pa ljudski je griješit...ali uvijek i treba vremena...
Ne kažem ja da sam svetica i da ne griješim,ali pokušavam biti što opreznija sa prijateljima,jer oni su mi najveće blago...oni su moja apsolutna sloboda...oni se prilagođavaju meni i čine me sretnom...===>joooj...ovo je možda bilo previše-moža de na trenutak pomislili da sam sebična,ma neee,nije to.Jednostavno oni se prilagođavaju meni,a to ne znači da se ja ne prilagođavam njima,mi se jednostavno razumijemo.Jer idemo bit realni-sigurno znaju hrpu više stvari o meni nego moji roditelji...
a milijun smo stvari prešli zajedno i probali neke nove.... :D
np:the doors-touch me
Post je objavljen 10.12.2005. u 17:34 sati.